Ženski pokret

Саучешће Алијансе Женских Покрета.

Алианса Женских Покрета послала је посланичком клубу Хрватске Сељачке Странке 21 јуна следеће писмо: Посланичком Клубу Хрватске Сељачке Странке Београд. Јучерашњи ужасан догађај у Народној Скупштини, који је проузроковао смрт два тако одлична народна представника, дубоко нас je потресао. Молимо клуб да у име свих Женских Покрета у нашој земљи прими најискреније саучешће за смрт бив. министра Павла Радића, који је неуморно радио за добро земље, и тим радом испуњавао цео свој живот, као и за смрт племенитог социалног раденика Др. Ђура Басаричека. Њихову прегану смрт сматрамо за велики губитак за цео наш државни и народни живот. Секретар: Председница: Милена Атанацковић. Алојзија Штеби. Госпођи Павла Радића и госпођи Ђ. Басаричека Алианса је изјавила саучешће телеграмима.

Алојзија Штеби.

Изјава саучешћа Народног Женског Савеза.

После тешког догађаја у нашем Парламенту, који је дубоко потресао све наше редове. Управа Народног Женског Савеза упутила је из Београда следеће телеграме: Госпођи Ковачевић п.председници Народног Женског Савеза Загреб Тешко дирнути страховитим догађајима сестрински делимо са свима Вама велики бол и молимо Вас да верујете да ћемо и у будуће уз Вас заједно удвостручити наше материнске напоре да се угуше разјарене страсти, како бисмо осигурале ведру будућност нашој деци. У име Београдског дела Управе Н. Ж. С. Лепосава Петковић. Госпођи Павла Радића Београд Дубоко потресене тешким догађајем Народни Женски Савез моли Вас да примите најискреније саучешће за огромним Вашим губитком у тешкој несрећи коју Сматрамо за несрећу целог нашег народа. У име Н. Ж. С. Председница Лепосава Петковић. Госпођи Басаричек Загреб Молимо да примите наше искрено саучешће за Вашим супругом који је био искрен радник на нашем народном јединству и великом помагачу женских организација на социалном пољу нашега рада. У име Н. Ж. С. Председница Лепосава Петковић.

ЦРНИ ДАНИ.

20 јун 1928 године остаће за увек најцрњи дан у историји развитка народнога и државнога живота Југославије. Bepa да је могућ миран, продуктиван живот међу становништвом са обеју страна Саве, ова вера, која је прошла за ових првих десет година кроз толике мучне и тешке периоде, а коју су ипак штитили најбољи људи, и ако по броју мали, пред тако многобројним, често веома подлим нападима, та вера добила је 20 јуна најтежи удар. И добила га је тамо, где највиши представници народне заједнице већају о њеној судбини — у парламенту. Злочин, који је извршио Пуниша Рачић. није обично убиство и не може се мерити као што меримо злочин обичног зликовца. Од обичног! зликовца, који се из заседе спрема да убије своје жртве, не очекујемо да је његово осећање и мишљење прошло кроз различите фазе етичког и моралног пречишћавања и да се коначно прекаљено слило у чврсте норме, које воде његов живот у сваком односу, у сваком положају. Од народног представника све то с правом очекујемо; од њега очекујемо да je преломио са варварским, неукроћеним, дивљачким методама обичних злочинаца и да не долази на свој узвишени посао наоружан ниским страстима и смртоносним оружјем, већ да се наоружао принципима, идејама, љубављу и самопрегоревањем. За злочин Пунише Рачића нема извињења, нема оправдања. Неозбиљно је правдање да је био револвер једино могућ одговор на изазивања опозиције, и такво правдање не би служило на част ни последњем партијском агитатору. Тај изговор употребити као извињење за насилнички чин показује само површност посматрања наших прилика.

Види се само тај кобни дан и неколико бурних седница у скупштини пре тога, али се не види отровна и нечиста атмосфера, у кojoj живимо већ тако дуго и која је једина била у стању да доведе у парламенат једног злочинца. Наш политички живот ових последњих година био је такав, да мора изазвати револт свих, који још имају осећање за правду и поштење. Све партије, без разлике, у борби за власт говориле су једно, а када су дошле на владу, радиле су десето. Никада нису озбиљним и лепим речима следовала озбиљна и # лепадела; разметало се фразама о демократији и слободи, а мислило се на зараду, дивиденде и награде; у предизборној борби сви су убијали змију корупције, а после избора је оживе за нов живот; декламовали су о равноправности свих грађана, а самовољно и вештачки су их делили на државотворне и антидржавне елементе, и оне, које су данас сматрали за једно, сутра су их сматрали за друго. Партизанство је славило оргије као нигде на свету; место слободних избора доживљали смо притисак владајућих партија, место заштите грађанских права њихово изигравање, место слободе мисли реакционарни закон о штампи све зато да се очува мали број олигархије пред правом, неизопаченом вољом народа, која је хтела правду и слободу, равноправност и једнакост за све подједнако. Да је био народ у могућности испољити праву своју вољу, у десетој години нашег државног живота, не би био Пуниша Рачић народни представник. Наш парламентаризам, који је био до сад на стакленим ногама, срушио се 20 јуна потпуно. Из његових рушевина треба да изникне нов, пре-

чишћен систем рада, у коме може да буде места само позитивним снагама. Ко може да оживи такав систем и ко може пре свега да рашчисти ову отровну атмосферу, која тако густо обавија цео наш јавни и друштвени живот? Више него икад потребне су нам увиђавне вође и државници, који би били у стању да поврате народу веру да је могуће и код нас такво стање да правда буде увек и за свакога правда, да слобода буде увек и за свакога слобода и да закони буду увек закони за све и свакога. Бојимо се да нас је овај судбоносни час нашао без далековидих крмара. И зато пада тежина ових дана на народ сам. Он треба да је хладан и објективан судац последњих дога-ђаја, он треба да је свестан последица, које ћe неминовно изби ти, ако би га водила сада само жеља на освету. Пре свега желимо да у овим црним данима жене буду онај елеменат, који умирује, саветује и ставља догђаје у праву светлост. Немамо речи, којима бисмо исказали свој бол над последњим догађајима и немамо речи, којима бисмо довољно осудили крвави злочин у парламенту. Али смо убеђене да у редовима Женских Покрета не постоји ни једна једина жена, која не би заложила све своје снаге, да ублажи последице и да тиме најбоље испољи своје осећање према величини жртава. Најлепши пример су нам сада дале жене погинулих посланика, које су у своме болу ипак осећале, да ова велика несрећа може бити како за добро, тако и за зло нашег народа. Својим речима оне су јасно изражавале своју искрену жељу, без себичног револта, да њихов губитак буде ублажен тиме, што ће последице повести ток догађаја оним путем, који води добру народа. Ми жене морамо бити свесне огромне опасности, у којој се налазимо, и према томе у толико већи мора бити наш напор да не огрезнемо у слепој мржњи. Он ће успети ако има извор у чистом, дубоко религиозном убеђењу да је наше посланство градити будућност и да живот појединаца као и народа вреди само онда, ако се стави у службу највиших идеала човечанства мира, правде и слободе. Нама држава није признала политичку равноправност и није нам дала могућност да директно утичемо на државни живот, али зато ми не смемо мислити да сносимо мању одговорност од оних, који имају сва права. И ако немамо равноправност у правима, ми смо равноправне у дужностима. Жене, којима је у главном поверено формирање будућих генерација, нека буду потпуно свесне тежине ових дана и нека младе душе испуне заносом бораца хероја за победу свега што је племенито, лепо и добро. Тиме ће се најбоље одужити свима палим жртвама. Београд.

Алојзија Штеби.

Загребачке женске организације на погребу погинулих посланика.

На позив Женске Организације Хрватске Сељачке Странке суделовале су све Загребачке женске организације приликом сахране погинулих посланика Павла Радића и Ђуре Басаричека. Чланице многих друштава, Хрватице и Српкиње, држале су почасну стражу код одра. За погребом организације су ишле овим редом: 1) Женске организације Хрватске Сељачке Странке, 2) Народни Женски Савез са Савезним друштвима; 3) Друштва изван Савеза: Хрватска Жена, Катарина Зрињска и ч. с. редовнице.

У извештају оседници Управног Одбора Алиансе „Женских Покрета", објављеног у прошлом броју, била је једна погрешка. Седници је присуствовала и председница Женског Покрета из Вараждина, што је прошлог пута омашком изостало. ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број поштанског чековног рачуна: 53.191. Администрација: Кнез Михаилова, 46/1.

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 јула 1928. БРОЈ 13 ГОДИНА IX.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60. Примерак 2 динара.