Ženski pokret

добити право да се њој лично додатак издаје. Највеећи успех новога закона је тај, што у многоме повећава број раденика и службеника, који се користе институцијом породичних додатака и што му. је тежња да систем породичних додатака прошири на све постоjeћe индустрије.

Рад Друштва Народа.

У току последњих месеца рад Друштва Народа највише се односи с једне стране на социална и хуманитарна питања, а с друге стране на питања економско-финансијска. После саветодавне комисије за трговину белим робљем и заштите деце дошле су на ред једно за другим комисије за опиум, више подкомисија, које су третирале хигиенска питања, а крајем месеца маја састао се цео комитет за хигиену, када су уједно радиле и разне комисије за финансијска питања, а у јуну месецу саветодавно економски комитет завршио је свој рад. Комисији за опиум поднето je неколико реферата. За сада шеснаест држава, међу којима се налазе Француска и Велика Британија, ратификовале су конвенцију, по којој се забрањује трговина опиумом у дотичним земљама. Као што је комисија према извештајима својих чланова могла констатовати, трговина опиумом врло се јако развила, нарочито контрабандом. Из тога је разлога комисија одлучила да скрене пажњу владама да се најстроже казне одреде за преступнике. Напомињемо да ни једна жена није члан ове комисије, која се састоји од 17 чланова. После комисије за опиум отпочео је рад хигиенски комитет, у чијој се средини налази једна жена, Dr. Alice Hamilton (Сјед. државе Сев. Америке). Израђен је програм за рад у 1928/29 години, у коме ће се периоду нарочито обратити пажња сеоској хигиени: обићи ће се ради испитивања Француска, Белгија, Немачка, Угарска, Холандска и наша земља и на лицу места испитиваће се не само Хигиенске институције, већ и целокупна јавна хигиена, која може да има велики утицај на поправку хигиенскога живота на селу (јавна помоћ, школе, пољопривредне школе, задруге, социално осигурање у случају болести и т. д.). У овим експедицијама учествоваће лекари-хигиеничари и санитетски инжињери не само ових земаља, у којима се испи тивање врши, већ такође из других земаља: Бугарске, Бразилије, Колумбије, Француске, Данске, Шпаније и других земаља. Јако нас интересује да ли ћe која земља одредити за чланове ове комисије и по коју жену. У сваком случају о томе бисмо обавестили наше читаоце.

Комисији је поднет извештај односно рака, по коме се могло констатовати оболења од рака у вези са радом и извесним индустријским гранама. Швајцарска и Јапан поднеле су интересантне детаље веома тачних испитивања рака у вези са извесном врстом исхране. У саветодавној економској комисији учествовале су две жене: Emy Freundlich, симпатични социалистички посланик аустријског парламента, једини члан комитета, и госпођa Dr. Lüders, члан немачког парламента, која је учествовала у комитету као представница интернационалних феминистичких организација. Госпођа Freundlich приликом рада комитета говорила је на једном женском скупу, на коме је врло интересантним документима истакла да су жене још директније од мушкараца позване да решавају економска питања, јер су најјачи потрошачи на једној страни и произвођачи као домаћице на другој. Главна улога овог саветодавног комитета била је та да испита резултате економске конференције прошле године и да из тога извуче поуке. И ако се не може рећи да су резултати економске конференције били врло велики, ипак се може констатовати да је у погледу размене странаца

као и погледу добара размене између разних земаља учињено неколико значајних корачаји у погледу олакшавања међународног промета. У погледу смањивања царина, што је била жеља економске конференције, нису се постигли резултати потпуно задовољавајући, али пројектоване повишице у лањској години у многим земљама нису се извеле.

Емелине Пенкхерст умрла.

14 јуна умрла је у Лондону позната сифражеткиња, Емелине Пенкхерст. Родила се је године 1859 у Манчестру. Студирала је најпре у Енглеској, после још у Паризу и венчала се године 1879 са адвокаком Др. Ричардом Пенкхерстом, с којим је основала Лигу за ослобођење жене. По смрти свога мужа, године 1903 основала je социалну и политичку женску унију и од тада се посветила само борби за добивање женског права гласа. Кроз ту борбу, у којој је много пута употребљавала насилничка средства, постала је позната целоме свету. Више пута била је осуђивана и на затвор, али све то је није скренуло са пута насиља и демонстрација. Своје присталице занела је толико да су чак жртвовале живот за женско права гласа. Врло карактеристичну слику борби сифражеткиња донео је лист „Frankuferter-Zeitung" од свога лондонскога дописника и ми је саопштавамо нашим читатељима: »Дерби године 1913. На трибинама највиша енглеска аристоркација са гостима са стране. Госпође из највиших кругова шетају око простора за трке, г, е се тиска на сто и сто хиљада посетилаца свих сталежа. Коњ Анмар из краљевих штала трчи и скоро је на циљу и с њиме остали, кад одједном прескочи бариеру нека жена и трчи према коњима. Идућег момента рашири руке и хоће задржати краљевог тркача Коњ се високо успне и железно копито удари госпођицу Дависонову, младу сифражеткињу, која је смртно погођена: „Votes for Women“ »Право гласа за жене« и свршила је. На сто и сто хиљада гледале су тај призор, цео свет је морао њима обратити пажњу и видети да су енглеске сифражеткиње почеле озбиљну борбу. Факта није било могуће прикрити, није га било могуће осмешити. То је био смисао те жртве. Жена, која је увела такве методе фанатичне борбе за права жена и својим меким, музикалним гласом придобила на стотине присталица делом из највиших кругова, која је своју чету одушевила за свако дело, била је госпо-ђа Пенкхерст, вођа сифражеткиња.

Она је између најмаркантнијих женских фигура свих времена. У својој младости ванредно лепа, ванредне интелигенције, као што то бива код многих енглеских феминисткиња, о којима мисле највише људи да су мршаве, чупаве. неуредно обучене фигуре. Врло млада се удала за много старијег адвоката Пенкхерста, који је био пријатељ Милов. Већ њен деда је био велики поборник за женско право гласа и скоро је код неке демонстрације платио животом. Кад се Емелина школовала у Паризу, она је као сасвим млад ђак агитовала за ослобођење жене. У 13 години је била први пут на неком женском збору. Године 1903 основала је са својом најстаријом ћерком, Christabel, политички женски покрет у Енглеској. Три године доцније већ су енглеске сифражеткиње употребљавале насилне методе, бивале ухапшене, од гомиле исмеване и опрљане, и стражари су веома сурово са њима поступали. Главна средства су била: кравали и напади на министре да скрену пажњу на своју борбу. Много пута су блокирале ноћ и дан куће председника владе и министра финансија, као приковане се држале за врата и нису се дале одстрањивати. Године 1908 била је госпођа Пенкхерст први пут осуђена на три месеца затвора, што је одмах употребила за револт

са осталим затвореницима у женској казнионици. После су следили познати штрајкови глађу, у којима су борци за женско право гласа врло рђаво прошли. Кад их нису могли ни насилним путем хранити, јер су биле услед глади врло ослабљене, а у затворима правиле су непријатности, одпуштали су их. Кад су се у слободи мало опоравиле, опет су их позатварали. Госпођа Пенкхерст све то није узимала трагично. Упркос томе она је своју чету и даље предводила, разбијала излоге, јуришала на парламенат, држала са галерије парламента ватрене говоре против неправде мушког парламента. Коначно је била године 1913 осуђена на три године затвора, јер је хтела вилу Лојд Џорџа потпалити. Ова казна није никад потпуно престала. Дошао је рат, сифражеткиње су се помириле са владом и госпођа Пенкхерст је врбовала војнике за енглеску армаду и после за американску у Сједињеним Државама. Госпођа Пенхерст била је најпре присталица либералне партије, а после прешла је радикалном жрилу радничке партије, после рага постала је члан консервативне странке. Леди Астор понудила јој је свој посланички мандат, али госпођа Пенкхерст је примила понуте и није постала посланик. Може се са правом посумњати да ли би добиле енглеске жене упркос раду сифражеткиња, а без великих социалних преокрета, које је створио светски рат, право гласа. Али несумњиво је да су херојско деловање Пенкхерстове, њени интелигентни говори у вези са пожртвованим социалним радом за жене горопадна дела била су само средства пробудили боље него ма шта друго код жена из викторианског доба храброст за личну и политичку слободу и одговорност, што је све услов за ново стање жена, које примају млади бирачи као само по себи разумљиво.

Књижевност.

Социјална медицина од Д-ра Богољуба Константиновића изаћи ће ових дана из штампе. Књига се састоји из два дела, који чине целину. Први део расправља сва питања социалне медицине и даје основне појмове о социалним болестима. Други део садржи преглед социално-медицинског рада у нашој краљевини и све главније одредбе, законе и правилнике, који се односе на тај рад. Књига је писана нарочито с обзиром на наше прилике па је доказни материал из наших односа и података. Стога ће корисно послужити као подсетник и упуство за проучавање и рад у свима правцима социалне медицине. У додатку књига ће имати разне статистике, домаће и стране, о најновијим демографским питањима и слике које илуструју социално-медицински рад код нас. Према своме садржају ова књига ће попунити једну oceтну празнину у нашој литератури и биће веома корисна и потребна не само лекарима и вишем стручном санитетском особљу, него и свима осталим, који се баве социалним проблемима и питањима народног здравља. Књига ће изнети 14 - 16 табака обичне осмине. У меком повезу стајаће 50—60 динара. Цена ће се одредити према величини. Књига може да се поручи код издавачке књижаре Фрање Баха Београд, Кнез Михајлова бр. 8. Нашим читатељима књигу најтоплије препоручујемо.

Белешке.

„ Уједињени фронт жена“ назива се једна велика норвешка женска организација. којој је циљ да заступа специално интересе жена у кругу различитих политичких партија. За време парламентарних избора године 1927 примила је ова организација следећи програм: 1.) Признање рада домаћица у томе смислу да га подупире др-

жава исто толико као што помаже сваки други важан рад. 2.) За рад мање способни имају права на рад место на јавну помоћ. 3.) Потребно је да је пре свега преобилица електричне струје за светлост и кухињу, домаћинство и пољопривреду и тек после се сме дозволити извоз. 4.) Изградња домова за матере и пенсија за матере, боља спрема и бољи услови за рад за болничке сестре и бабице и избор најмање две жене у здравствену комисију. 5.) Породични додатак за јавне службенике према броју деце исплаћује се матери. 6.) Приступ женама у сва надлештва и на све положаје. 1.) Нови грађевински ред, подупирање стаобних задруга. 8.) Антиалкохолна настава у школама. 9.) Борба против рата, утицај на развитак Друштва Народа да постане прави савез народа, који се оснива па правди и опште разоружа ње.

Осма жена у енглеском парламентуНа поновним изборима у Ст. Ивешу била је изабрана за посланика г-ђа Runciman (Рансмен) члан либералне партије. Њен муж, бивши министар, је исто тако посланик.

Жене на университетима у Чехословачкој. За доцента медицинског факултета университета у Братислави на катедри за интерну патологију и терапију наименована је Др. Божена Куцклова. Др. фил. Милада Павлова наименована је за доцента прашког университета за историју балканских земаља. Познато је да је Др. Павлова написала лањске године велико дело о раду Југословенског одбора за време светског рата.

За заштиту ванбрачне деце у Финској. Закон о ванбрачној деци донет године 1922 у Финској изгледа да је потпуно одговорио своме задатку. Недавно је донето неколико амандмана у погледу плаћања алиаментације од стране оца. Тим амандманима се предвиђа да ако отац, који је дужан плаћати алиментацију за своје ванбрачно дете, нема никаквог прихода, његово лично имање узима се за гаранцију плаћања одређене своте. Ако би дете пало на јавну помоћ, отац се може осудити и на присилан рад у корист детета. Статистиком је доказано у колико год се повећава одговорност оца за ванбрачно дете, у толико се смањује број ванбрачне деце.

Дводневни недељни одмор у Фордовим фабрикама У Фордовим фабрикама ради сада 93.000 раденика. Многи од њих су врло задовољни целим Фордовим системом рада, други мање, има и сасвим незадовољних. Али, у једној ствари сви су истог мишљења: сви подједнако хвале што се и шести дан у недељи у Фордовим фабрикама не ради. Поред недеље они се одмарају и суботом. Концентриран рад кроз пет дала у недељи, а после два дана одмора, то није важно само са хигиенске стране, него је и за душевни живот исто толико.

„Најсрећнија жена на свету“ тако каже о себи госпођица Earhardtova, која је 18 јуна прелетела Океан као прва жена. У ваздуху је била 22 сата.

Администрација „Женског Покрета“ умољава све претплатнике да што пре измире сву дугујућу претплату и нека је шаљу на Пошт. Штед. бр. рач. 53.191. Ко од претплатника не буде то учинио, администрација ћe бити принуђена да му обустави даље слање листа.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 13