Ženski pokret

Нашим претплатницима

Пуни наде да досадашњи претплатници „Женскога Покрета“ остану и у 1929 години верни своме листу, искрено их молимо да се послуже поштанским чековима, доје ћемо приложити бројевима у фебруару. Исто тако их молимо да придобију за лист нове претплатнике и да нам пошаљу њихове тачне адресе, а ранији претплатници да нам јаве сваку измену свога боравка да не наступе сметње у примању листа.

Администрација „Женскога Покрета”

Против најстрашнијег рата

Интернационална Лига Жена за Мир и је 4 и 5 јан. у Франкфурту н. М. једну значајну конференцију: О модерном начину ратовања и заштити цивилнога становништва,. Конференција је. имала интернационални карактер и прожета је била активним пацифизмом, то јест оним, који не декламује о лепоти и потреби мира, него смело тражи путеве да се за свагда отклоне ратови. Пошто је био ток конференције веома занимљив и реферати савршено обрађени, које су имали први светски стручњаци, доносимо о тој последњој акцији Интернационалне Лиге Жена опширнији извештај. Председник општине Франкфурт, Греф поздравио је конференцију у име града и међу осталим рекао и ово: „Идеју мира треба из темеља и у њеној целости да проповедамо и не смемо се задовољити да је пропагирају само поједине групе. Сваког, који мисли на рат и за њега се залаже, треба да прогласимо за злочинца“. После још неких поздравних говора конференција је прешла у стварно расправљање, и први реферат је држао чувени професор фармакологије са берлинскога университета Dr. Lewin. Његова тема је била: „Опасност тровања услед ратова са гасовима". Професор Dr. Lewin, који се нарочито прославио својим испитивањима о дејству отрова, казао је да је била употреба отрова у ранијим временима некаква привилегија кукавичких убица и већ народима старога века су били отрови страховито злочинство. Путем отрова направити човека неспособног за борбу и одбрану јесте начин, који је за човечје осећање потпуно несхватљив и зато га треба сматрати за ужасан злочин целога човечанства. Још немамо тако строгих казна, које би биле потребне да се примерно казне подстрекачи и извршиоци таквих злочина. Даље, изваја предавач да познамо до данас 25 различитих отровних гасова, против којих управо немамо заштитних средстава. Кад је био извршен за време светскога рата први напад са отровним гасовима, било је одмах 6000 мртвих; ово систематско уништавање маса је нечувено варварство наше цивилизације. Данас се може са отровним гасовима уништити цела насеља од одојчета

у колевци до последњег старца нико се не може одбранити од њихових напада. Немамо нити ваљане заштите против њих, нити осигурања, нити знамо успешног против-отрова. Професор Dr. Lewin је на крају свога реферата предложио да се шаље владама целога света законски нацрт, по коме се не сме нико казнити, ако не испуни наређење да поништи насеља и масе људи отровним гасовима. Шведски капетан С. Ј. Brunskog обрадио је тему: „Преображај у начину ратовања". Модерни развитак је моторизирао рат. Као нови фактор неоцењиве важности за ратовање постао је аероплан. Услед аероплана и употребе отровних гасова лице рата се потпуно променило. Све државе располажу данас са 15 хиљада ратних аероплана, а цивилних аероплана је у свима државама само 3000. Сви ратни аероплани опремљени су ватреним оружјем, а поред тога још бомбама са отровним гасовима и бомбама за паљење. Непријатељска ваздухопловна флотила може данас за најкраће време и неопажена продрети у срце друге земље; један једини аероплан може наједанпут запалити 100 различитих места и може поништити све припреме за одбрану против отровних гасова. Време великих армада и морнарица прошло је. Јавна тајна је да стоје иза наоружања отровним гасовима силно јаке капиталистичке групе, које једино имају интерес од таквог наоружања. Све ближе и ближе смо времену кад постаје милитаристичка одбрана великих држава потпуна немогућност. Ако не успемо да у току неколико година сасвим уклонимо рат Европа је изгугубљена. Трећи реферат је имала и код наших жена позната госпођа Budszinszka-Tylicka (садашња председница Женске Мале Антанте), Пољкиња, која је говорила о своме искуству за време светскога рата, стеченом на бојиштима код лечења болесника отрованим гасовима. Она каже да су биле муке рањених неописане и једва 10% тих рањеника је било могуће спасти, али и од тих спасених је остала огромна већина за цео живот инвалидна. Dr. Tylicka тражи потпуно укинуће хемијског и бактериолошког рата. Са заштитним ме-

рама против рата са отровним гасовима као што их је предложио н. пр. Црвени Крст не постиже се ништа. Наука се не сме посветити задатцима, чији резултат је уништење живота, него мора размишљати о томе како се може човечанство подићи. Народи морају сасвим озбиљно и свим снагама радити на томе да не доживимо ни једног рата више Dr. Axel Hoejer, Швеђанин, говорио је о теми: „Патолошка дејства отровних гасова“. Он је сликао грозоте болести које настају у рату са отровним гасовима. Отровни гасови нападну различите органске системе често у њиховој потпуности, али пре свега кожу, служњаче, плућне мехуриће, црвена крвна тела и унутарње ћелије тела. Последица патолошких промена у организму услед гасова је обично опште тровање или се болесник загуши. Dr. Hoejer закључио је свој реферат речима: „И ако представљају ове последице техничко савршенство у примеру са примитивном бруталном силом, зато ипак не смемо у једном даху помињати хуманост и отровне гасове у рату“. Ову идеју шведскога професора продубила је у свом реферату госпођа Dr. Gertruda Woker, једна између најчувенијих светских испитивача отровних гасова са университета у Берну (Швајцарска). Њен реферат „Хемијски рат“ изазвао је огромно интересовање. Она је у главном рекла: „Услед комбинованих ефеката саставина из отровних гасова, експлозивних материја и фосфора је дејство и могућност убијања путем бојних гасова веома појачано, а заштитна средства редуцирана на минимум. Тврђење да се омиле муке рата са побољшаним и ефикаснијим оружјем, је крвава иронија. Гасно оружје нипошто није „хумано оружје, које направи човека неспособног за борбу“, како тврди професор Меуеr из Бреслава. По њему су услови гасног рата: употреба примерних гасова, њина употреба у великим количинама и њихово изненадно дејство. Противнику се не сме пустити времена да употреби своја средства за одбрану, њега мора облак гаса тако брзо и тако густо овибати да више не види свога оружја и да постану његове заштитне одредбе без ефекта. Ако је у ваздуху веома мала количина хлора, наступи смрт за неколико минута. Противник се покуша извабити у такве теренске

прилике, у којима гас гарантује сигурну смрт. За време светскога рата је немачка војска отровала гасом једну долину и на хиљаде француских војника је погинуло. Отров је био такве врсте да би само најбржа помоћ могла спасти смрти и од тога отрова (зелени крст) је већ веома мала количина смртоносна. И то нам је хумано! Прави циљ напада гасом је без сумње потпуно уништење противника, увијенога у гасове. Код напада гасом долази на свакога, који је директно убијен, још просечно девет до једанаест особа живих, али те се ужасно муче. Комбинацијом различитих гасова постану све заштитне мере сасвим илузорне. Друга врста гасова (гасови плавог крста) шире тако фину прашину да продире кроз најбољу маску против гасова и тиме сили војнике да подигну маску. Ова прашина залепи се свуда на земљу, на одело, на ноге и т. д. и помеша се са ваздухом. Ефект тога гаса је тим опаснији, што наступе последице тек после неколико часова. Зато не смемо говорити фарисејским речима о некој „хуманизацији" рата. Испитивач хемијске лабораторије университета у Единбургу, Енглеска, Dr. Мс Cartney је говорио о теми „Хемијска индустрија и хемијско ратовање“. Он је изјавио: Произвађање отровних гасова као и заштитна средства против тих гасова ствар је хемичара. Зато би било потребно уводити контролу хемијске индустрије. Модерна цивилизација и морални напредак у тесној су вези са развитком индустрије, а нарочито са развитком хемијске индустрије. Од мишљења водећих хемијских инжењера, дакле, много зависи, и њих би требало у првоме реду придобити. Држање радничке класе према рату улива много више наде него држање влада и „образованих", али превелике наде не смемо ставити ни у радничку класу. Пре свега треба да се отресемо свих илузија и да се строго придржавамо факта, и морамо гледати да свуда истребимо ратнички дух и тек после ћемо победити рат гасовима за свагда. Dr. Sasek (Чехословачка) је у једном широко заснованом реферату обрадио тему о одредбама међународног права о рату отровним гасовима. Већ петербуршка декларација из године 1868, а пре свега хашка конвенција из године 1899 забрањују рат отровним гасовима. У тим конвенцијама забрањује се упо-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 јануара 1929. БРОЈ 1 и 2 ГОДИНА X.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин, За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара