Ženski pokret

Оних, који тек желе ступити у брак, везује се консултација обично са следећим питањима: да ли је опасно. ако је вереник много млађи да ли је немогућност дојења наследна мајка је епилептична, зато отац не дозвољава удају шта мислите о сексуалном животу међу вереницима ит. д. Често долазе младе девојке које тражи објашњења о сексуалном животу пре но се одлуче за брачни живот. У саветодавници је врло много прилике за поуку из хигиене и нарочито се обраћа пажња на симптоме полних болести и на последице, које наступе ако лечење не почине благовремено. Поред тога се још много упозорује на штетне последице алкохолиза за потомство. Др. Хеберова мисли да би било веома нужно проширити делокруг саветодавница на омладину, да би се наука о хигиени, коју добива у школи, допуњавала саветима, који су примерни душевном развитку појединца. На тај начин би било могуће пробудити у омладини oceћaj одговорности и тиме би се најуспешније отклониле полне болести. Најважнији задатак саветодавнице је дакле рад у смислу практичне еугенике. Да би се тај циљ што боље постигао, потребно је да се познаје свака породица сасвим детаљно, Хигиенско васпитање, које почиње у саветодавници, мора тежити томе да свака породица води здравствену кронику својих чланова са узроцима смрти. Код наследних болести је често тачно познавање првих појава болести важније од лекарског прегледа пре ступања у брак. Али, наравно, захтев лекарског прегледа је апсолутна потреба. У тешњој вези са радом саветодавница у смислу еугенике је питање стерилизације душевно мање вредних и питање да се поништи живот онима, који нису вредни да живе. У некојим кантонима Швајцарске и некојим државама Северне Америке је стерилизација душевно мање вредних већ узакоњена. Такође се у последње време у Немачкој веома живо расправља то питање. Некоји су за то да се сви ти асоциални елементи изолују у нарочитим заводима, а друго су из економских разлога за стерилизацију. Љубљана

Ангела Воде

Статистика настница по гимназијама у С. X. С.

(X §" X = 1 s s !1 s « i В | s ||| = -Si, = И * 'g t £ s g-S 2 3 11 III 385 219 49 14 10 1 183 70 16 48 11 3 630 310 69 Свега 653 25 269 62 1009

Акција Женског Покрета у Скопљу

При закључењу листа добили смо телефонски извештај из Скопља, да је ванредно лепо успео збор жена чиновница, који је одржан, на позив Женског Покрета у Скопљу 31 марта т. г. Збор је отворила и председавала му председница Женског Покрета г-ђа Драга Јовановић, бурно поздрављена. Она је у језгровитом говору изнела све неједнакости које постоје између женских и мушких чиновника, и неправде које се на тај начин наносе женама. Уједно је истакла важну улогу, коју жене имају да испуне у друштву и држави. Затим је говорила г-ђа Николетић, учитељица, г-ђа Рајић, наставница гимназије и г-ђа Емилија Јовановић, професор. Све говорнице су успеле да веома добро оцртају неправде, које се наноси жени државном чиновнику, и колико се тиме најгоре погађа чиновничка породица, како материално, тако и морално. На збору је донета резолуција, у којој се тражи побољшање положаја жена чиновница (текст резолуције ћемо донети у идућем броју). Резолуција ћe бити упућена председнику Владе, Законодавном Савету и централи Женских Покрета у Београду, у циљу да се предузму исте акције жена чиновница у целој Краљевини. Са Збора је упућен поздравни телеграм Њ. В. Краљу.

Поклон нашег Народног Женског Савеза Фонду Марјане Хајниш

У прошлом броју нашег листа говориле смо о Марјани Хајниш, почаној председници Аустриског Н. Ж. С. која је 25 пр. м. прославила 90 година свога неуморног рада. Аустриски Женски Савез је тога дана основао један фонд, који ће носити њено име, из кога ћe се додељивати награде женама, за научне радове од велике вредности. Интернационални Женски Савез је позвао све националне Савезе да својим прилогом повећају овај фонд, и тиме докажу непоколебљиву интернационалну солидарност свих жена, како одајући пошту овој жени, тако и према свима установама, која теже напретку човечанства. Наш Н .Ж. С. је и овога пута доказао своје велико разумевање најшире солидарности и даровао је за почаст великој жени Маријани Хајниш, фонду који носи њено име, скромну суму 1000 дин. само као доказ наше пријатељског осећања за све несебичне неимаре боље будћности човечанства.

БЕЛЕШКЕ

Прва жена адвокат у Љубљани. Ових дана је уписана у регистар адвокатске коморе у Љубљани г-ђица Зора Томиншекова као прва адвокатска приправница међу Словенкињама. Г-ђица Томиншек је кћи љубљанског адвоката д-р. Томиншека. У Београду и Загребу жене правници ово звање већ имају. Награђене жене-књижевнице. На конкурсу „Цвијете Зузорић", између великог броја анонимно поднесених приповедака, награђене су наградом по хиљаду динара приповетке: Снаш-Вита Ђанина и Ђинетиле. Прва је од г-ђе Маре Ђорђевић Малагурске, истакнуте националне раднице, прве п председнице Буњевачке Просветне Матице; друга од познате књижевнице г-ђе Верке Шкурла Илијић. Поред ових награђене су и приповетке г. г. Ника Бартуловића и Александра Видаковића. Жена члан Академије Науке у Чехословачкој. Гђа Милада Павлова, доктор философије и професор историје на Прашком Университету, изабрдна је за члана Чешке Академије Наука. Ово је прва жена, којој се указује овакво признање и ова почаст. Жена професор Университета у Француској. У Француској су до сада биле две жена професори университе га, и то једна на медицинском а друга па факултету природних наука. Сада је и г-ца Бекињон примљена на правном факултету Университета у Ремсу. Ово је трећа жена на француским университетима. Леди Абердин почасни доктор права. Университет у Абердину учинио је част председници Интернационалног Савеза да је учини доктором права honoris causa. Леди Абердин је друга жена коју абердински университет одликује ; прва је била енглеска краљица Мери. Изложба рада жена у Пољској. од 20 маја до 1 октобра биће отворена у Познању једна изложба са циљем да упозна публику са свима што је урадио пољски народ на економском, науцном, социалним пољу за ових десет година од ослобођења. Нарочити павиљон биће посвећен изложби рада пољских жена. Нацрт за овај павиљон дала је гђа ХрињевићкаПлотровска, а средства су скупљена само у женским круговима. На припремама за ову изложбу, за коју влада велико интересовање у целој земљи, сарађују све женске организације у Пољској.

„Etats generaux du féminisme". Француски Савез сазвао је велики скуп од 14 до 16 фебруара у Паризу под именом »Etats generaux du feminisme«. Многе познате личности са г. Поенкареом на челу патронирале су ову акцију. На скуп је дошло 247 делегата друштава из 64 округа; узеле су учешће особе и друштва ових политичких и верских убеђења. Обилан дневни ред и одлични говорници учињени су да је успех у јавности био огроман, Сви су листови писали симпатично изузев једног врло малог броја најконсервативнијих. Са једног великог јавног збора на коме су говорили истакнути политичари, жене делегати провинција и представнице ратних удовица упућена је резолуција Влади у којој се тражи право гласа за жене као логична последица улоге коју данас има жена у јавном животу. Влада је одговорила обећавајући да ће »помагати евентуалне предлоге за активно и пасивно право гласа за општину и парламенат, изузимајући привремено сенат.« Францускиње ће се за сад морати тиме задовољити, тим пре што се сада чини да ће најзад закон о женском праву гласа моћи скоро доћи на дневни ред. Скуп се бавио још и другим питањима: народним здрављем, школом и васпитањем, женским радом и т. д. Идуће године ће се Etats generaux du feminisme опет наставити.

Годишња Скупштина Дома Ученица у Београду

Једно од најглавнијих и веома добро организованих хуманих женских друштава у Београду, Дом Ученица, одржало је своју годишњу скупштину 31 марта т, г. У извештају Управа је била задовољна да саопшти, да је у току минуле године била у могућности проширити свој рад; дозидан је један спрат на згради интерната, и тако је сада Дом Ученица у могућности да повећа број домских питомица. Данас у Дому налазе склоништа и спремају се за самосталан живот 128 питомица из свих крајева наше домовине. Од овога броја питомица самог Дома Ученица, које су потпуно на Домском издржавању, има 64 а за остале плаћају врло скромну цену разне хумане организације. Највећи број (51) питомица је из Србије, затим из Јужне Србије, и то су већином ратна сирочад; затим их има из Босне, Црне Горе, Херцеговине, Војводине, Далмације Хрватске, Словеначке, па чак по једна и из Албаније и румунског дела Баната. Највећи број похађа Учитељску Школу, затим гимназију, Вишу Занатску Школу, затим Трговачку Академију, Трговачку Школу, и једна зубну технику, Поред интерната у Дому има и Раденичка Школа, у којој има 90 ученица, од тога броја 29 домских питомица, а остале су екстерне. У Раденичкој Школи има три оделења: за вез, рубљ. и хаљине. Ову школу је организовала, и за време од три године је добровољно њоме управљала, наша позната професорка г-ца Олга Гавриловић, која јој је дала ванредно добар темељ, и тако јој омогућила нагли и систематски просперитет. Г-ца Гавриловићева се почетком ове школске године повукла са вођства школе, остајући и даље чланица Управе, а предајући школу бризи данашње управитељице г-це Видосаве Самарџија, која је усавршава и води са пуно способности и разумевања.

Како ученице Раденичке Школе, тако све Домске питомице у Дому имају поред свих услова за хигиенски живот и могућности усавршавања у својим студијама и занатима, врло солидно социално образовање, ситематским утицајем Управе Дома и стручног васпитног особља, да се од њих спреме културне, солидне, свесне социалне раденице, које наше друштво тако много потребује. На успешном и лепом раду Дома Ученица, Управа је добила од Скупштине најлепше признање и замољена да даље иста Управа продужи рад у правцу, којим га је до сада водила.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ Интернационална Лига Жена за Мир и Слободу

Лига за мир и слободу одржаће интернационални конгрес у Прагу од 23 до 28 августа. Тема је конгреса: »Како се може остварити Келогов пакт?« Светска конференција за реформу васпитања Заједница за реформу васпитања одржаће своју пету интернационалну конференцију од 8 до 21 августа у историјском замку Кронборг код Елзинера у Данској са темом »Модерна психологија и школски план«. Конференцији је циљ да се постигне измена мисли и стварање ужих контакта између свих који се старају да резултате модерног психолошког истраживања остваре у васпитању омладине. Конференција ће дати преглед свега што је већ утврђено у појединим земљама. Индијски песник Рабиндранат Тагора објавио је могућност свога доласка у Елзинер, Индија, Ове зиме су била два велика женска скупа у Индији. Први је био у децембру 1928 у Калкути у време индијског националног конгреса, то је »Конференција индијских жена за социална питања". Конференција је изјавила ове жеље: 1. укидање система пурда, 2. могућност поновне удаје за децу удовице, 3. заштита малолетних девојчица, 4. укидање система мираза, 5. обавезна основна настава за женску децу, 6. ревизија индиског наследног права, 7. ревизија закона о фабрикама, 8. законска, политичка, грађанска и морална равноправност жене и мушкарца. Други скуп се одржао у Патни од 3—7 јануара: „Tpeћa конференција индијских женаза иитање васиитањаʺ. Индијске жене су осетиле потребу за реформом васпитања и социалног живрта. Ова конференција је постала стално тело и подељена је у две секције, једна за васпитање девојака а друго за социалну реформу. Израђени су програми рада за идуће године за обе секције. Може се очекивати после ове акције на заштити жене да ће се предузети реформе дечјег брака или бар припремити терен за те реформе.

Шаљите претлату!

Страна 6

Штампарија „Туцовић 11 , Београд, Макензијева 3. Телефон 11-42 и 47-35.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ-

Број 7 и 8