Ženski pokret

губе своју националност при удаји, добијајући самим актом удаје националност свога мужа. У току брака, ако муж промени националност, самим тим мора је променити и жена и ако за то није дала пристанак. На основу испитивања и главног феминистичког захтева, да жена у сваком погледу има права слободног самоопределења, Алианса захтева да и жене приликом удаје саме одлуче, xoћe ли изети држављанство мужевљево, или ћe задржати своје држављанство. Можемо са задовољством констатовати, да ћемо у овој комисији имати прилике да саопштимо једну напредну новину код нас, пошто по нашем новом Закону о држављанству, жене имају право да при удаји за нашег држављанина сачувају своју националност, или пак наше држављанке приликом удаје могу по својој вољи сачувати држављанство или примити друго држављанство свога мужа. 3. Комисија за побољшање положаја неудате мајке и њенога детета. Председница Адела Кригер Шрајбер (Немица). Ова комисија прикупља податке о социалном и економском положају неудате мајке и њенога детета. Статистички податци свих земаља, чак и најнапреднијих, дају доказа о огромним губитцима за целокупно друштво због нерегулисаног или недовољно регулисаног положаја неудате мајке и њенога детета. Поражавајућа је смртност ванбрачне деце, и тешке последице, које увек погађају само једног родитеља матер, морају дати најјачи подстрек свима женама да траже најенергичнији начин да за ванбрачно дете подједнаку одговорност сносе оба родитеља. Реформе у погледу мера одговорности неудате матере, резултати који су постигнути у земљама где се истраживање ванбрачнога оца спроводи најенергичније, биће нам најбоља подлога за правилно решење овог тешког друштвеног проблема код нас у земљи. 4) Комисија за једнаке услове у раду за мушкарца и жене. Председница Аренхолт. (Данкиња). Ова комисија испитује какве неједнакости постоје између мушкарца и жене, како мануелних тако и интелектуалних раденица у погледу услова за рад и њихове зараде. На основу испитивања запослења жена у свима пољима рада, дошло се до размимоилажења у гледиштима у погледу дефинитивног становишта, које би Интернационална Алианса заузела као основни принцип својих захтева.

Једнодушност је постигнута у томе, да се женама да потпуно иста награда за исти исти услови за професионалну припрему и напредовања у служби и слободан приступ у све позиве. Али гледишта су разнолика у питању, да ли да се за жене траже заштитне мере у раду и извесне привилегије с обзиром. на њене природне функције. Предмет расправе овога питања изазвао је највећу дискусију и интересовање широких кругова приликом Париског Конгреса, и тада се није дошло до дефинитивног становишта, те је остављено даљем испитивању. У толико је од већег интереса до каквих ћe се закључака доћи на овоме састанку. 5. Комисија за породичне додатке Председница Елеонора Ратбон (Енглекиња). Алианса сеу принципу изјаснила за увођење породичног додатка уз награду рада оца породице. Да би се могао потпуно прихватити принцип, који би се узео за основицу феминистичких захтева у целоме свету за одређивање висине и додељивање ових додатака, Алианса научно испитује овај проблем и успехе који се постизавају спровођењем ове новине. И ако је начелни присталица породичних додатака, који се сматрају као један извор женине економске независности, Алианса није још стала на једно дефинитивно становиште у свима детаљима. 6. Комисија за жене у полицијској служби. Председница Роза Манус (Холандкиња). Питање за ступање жена у полицијску службу, буди велико интересовање у свима земљама. Комисија прикупља податке, тежи да испита главне принципе у погледу професионалног образовања и положаја жене у полицијској служби. И у овоме питању постоје два гледишта: једни сматрају да жене не смеју ступати у полицијску службу која стоји у вези са реглементацијом проституције, сматрајући да би то значило неку врсту толерирања од стране жена ове друштвене срамоте; друго је гледиште оних, који сматрају да и жене треба да сарађују у полицијској служби, баш и тамо где реглементација постоји. Учешћем жена у полицијској служби, мисле присталице да би жене баш могле најбоље набавити доказа за повољно решење овога проблема. 7. Комисија за мир и Лигу Народа. Председница Р. Морган (Американка). Алианса сматра да је база за сваку. социалну акцију рад на успостављању светскога мира. У томе

циљу Алианса тежи да пробуди код жене свест о њеној грађанској одговорности у погледу њеног утицаја на очвршћавање истинске идеје пацифизма. Једно од најсигурнијих средстава да се оствари светски мир, Алианса види у установи Лиге Народа и тежи да жене раде на њеном усавршавању и развијању. Од Париског Конгреса на овоме пољу Алианса ради веома много. Организована је једна комисија у Амстердаму у новембру 1927 године, на којој су расправљена економска питања, која су од највећег значаја за одржавање светскога мира питање о арбитражи и разоружању. Ова конференција својом озбиљношћу и искреним тежњама, које су се осетиле на томе међународном форуму жена, уливају истинску веру и наду да се назре боља будућност човечанства. када ћe жене моћи својим мирољубивим духом и тежњама више утицати на опште међународне односе, као и на целокупну организацију нашега друштва. За Берлински Конгрес се припрема једно вече, на коме ћe говорити жене из свих крајева света, из свих земаља, оне ћe акламирати нове тежње човечанства, тежње чији су најискренији носиоци жене, и које ћe собом донети праву слободу човечанству. 8. Комисија за изједначење жене и мушкараца пред законом. Председница Сузана Гринберг, адвокат, (Францускиња). Ова комисија испитује положај жене пред законом у свима земљама, и какви се резултати постизавају за породицу и државу побољшањем положаја жена пред законом. 9. Комисија жена бирача. Председница Ф. Пламинкова (Чехословачка). Ова комисија тежи да истакне колико је и какав је утицај жена у земљама, где оне учествују у политичком животу свога народа, и све користи које се имају од њиховог директног утицаја на државни живот. Уједно она ради на томе да се пострекну жене у ослобођеним земљама на што јачи, већи и снажнији утицај у политичком животу народа. Једна интересантна новина на Берлинском Конгресу биће скуп феминистичке омладине. Немачка феминистичка омладина, одушевљена што ће се у њиховој средини прославити двадесетпетогодишњица рада, огромних напора и дивних успеха ове највеће светске организације жена, зажелела је да удружена са феминистичком омладином целога света ак-

тивно учествује на тој прослави. Оне позивају омладину целога света да им дође у Берлин, да на једном великом скупу митингу одаду признање великим светским борцима за слободу жене, које су своју борбу крунисале успехом после ове деценије напорнога рада, за време које су неуморно крчиле путеве бољој будућности, како за жене тако и за човечанство. Омладина ћe исто тако тога вечера дати видна изражаја својим тежњама и својим аспирацирацијама. Организација тога вечера, као и гостопримство омладине, препуштено је потпуно организацији немачке женске омладине. Неминовно да ће ово омладинско вече имати необично много привлачности, окупивши на великој феминистичкој про слави једне поред других, старе пионирке, велике борце у побијању првих путева за ступање у јаван живот жена и одушевљену феминистичку омладину, која у своме младалачком жару, пролазећи кроз већ у пола раскрчене путеве, тежи да својим напорима допринесе коначној победи феминизма остварењу свих оних идеала, који су првим борцима за слободу жене давали снаге, инспирације и потпоре у најстрашнијим моментима њихове борбе. Алианса Женских Покрета би била срећна да и наша омладина пође у Берлин и да учествује на конгресу, да се упозна са омладином целога света. Користећи се љубазним гостопримством Немица, бићемо у могућности да се упознамо са разним институцијама и установама, које ће моћи бити од велике користи за будући рад. Немице уносе много труда да боравак у њиховој средини буде од користи свима посетиоцима Конгреса, а познајући њихов организаторски дух можемо бити уверене да ћe свака учесница конгреса моћи извући много користи и да ћe се упознати са свим оним што је интересује. За ближа обавештења ради учествовања на конгресу обратити се Женском Покрету у Београду, Кнез Михајлова 46.

О жени говоре или као о анђелу или као о правом ђаволу. Међутим, жена није ни једно ни друго, ни анђео ни ђаво. У чистом облику жена скрива у себи и светлог демона и демона мрачног. Она je сва тајна. Константин Баљмонт

Пољакиње о нашим женама

У Варшави излази већ трећу годину женски социално-литерарни тједник „Kobieta wspolczesna“ (Савремена Жена), која прати сав социалан и културан рад Пољакиња, а и живот и рад жена осталих народа. Након што су један број те ревије посветиле финландијској жени, други бугарској, трећи је посвећен раду југославенске жене, Приказан је у главним цртама рад (жена око организације друштава у Београду, Загребу и Љубљани. По том приказу дијели се друштвени рад наших жена на пет група: 1.) заштита мајке и дјетета, 2.) професионална друштва 3.) религиозна, 4.) социално-културна и хуманитарна, 5.) политичкосоциална и народна. Посебно мјесто заузимају феми-

нистичка друштва, која носе име Женски Покрет, којих има у свим главним мјестима краљевине СХС., а која су сва удружена у Алиансу Женских Покрета. О свим тим друштвима изразују се Пољакиње врло повољно и спомињу лијепе резултате њихова рада. Говори се и о томе, да су у нашим организацијама судјеловале и неке Пољакиње тако нпр. Лоткијевсцова, Сондермајер-Медовићева, које су својим радом помагале организацији Коло Српских Сестара у Београду. Особито помни чланак посвећен је

литератури југословенских жена а написан од М. Z. Znatowicz Szczepanske. „Југословенска жена није још имала времена“, вели ауторица тога чланка, „да створи своју специалну артистичну маниру у схваћању опћих људских питања. Она у својим литерарним дјелима одабире теме социалне, црта прошлост своје домовине и приказује и даје сама себе. Највише је читана Зофка Кведер. личност пуна темперамента и супротности. Тешко се бори за властито и туђе ослобођење. Њен живот и смрт јесте трагедија пробуђене, интелигентне, талентоване жене нашега Југа. Сама списатељица вели у свом дјелу „Путови живота": „Видиш какове имамо душе ми сестре с југа до врха напуњене патњом, а срца очајна као да се горки пелин прелијева жилама“. Уза све то није тој литераткињи туђа ни радост живота, па и она у њој избија и прелијеве се заједно с болом у њезиним ријечима: „Ништа што је лијепо није за мене ситница. Живимо, а ништа не доживљујемо, јер смо сувише тупи и лијени, па не умијемо проживљавати. Ништа нас не усрећује, ништа не весели, а најлепше на свијету јест умјетност знати се свему радовати у томе је половица cpeћe". „Здрава, енергична, пуна живота, радила је Кведерова без даха“. У Југославији није било друштва, кojeму она није припадала, нити потхвата, у којем није судјеловала. Треба да се само узме у руке један број часописа „Женски Свијет“, па

да се човјек увјери о нечувеној плодности и свестраности њезина рада. Уводници, фељтони, разматрање женскога питања, жидовскога, оцјењивање литературе, умјетности, све су то поља на којима се Зофка Кведер слободно креће, пишући у три језика хрватски, словенски и њемачки. Њени литерарни производи су драгоцјени, јер су непосредно осјећани пуни дубоких мисли. Зофка Кведер не бори се само за политичка права жене, него и за право љубави и среће. Сасвим опречан таленат јест др. Исидора Секулићева, жена филозоф, врло образована, позна комад свијета на западу, јер је 19 година боравила у Италији, Енглеској, Француској и Немачкој. Одликује се способношћу аутоанализе. Има метафизичку тежњу за стварима натприродним, строгост и хладноћу којом се разликује од осталих славенских списатељица. Сама вели да ocjeћa снажнију симпатију за сибирске крајеве, заметене снегом и за тешки живот човјека сјевернога, који мора бити одважан борац, него за чезнутљиви и ако шаролики југ, гдје су вјетрови задушљиви и лијени, а људи размажени и грозничави. Типична есеистка дала је Секулићева већих ствари: Сапутници, низ аутографских размишљања, Писма из Норвешке, слике сјеверне природе, пуне интуиције и полета, Ђакон Богорородичине Цркве, које је критика врло похвалила. У часописима и дневницима има безброј њених чла-

нака из подручја чисте филозофије, литерарне критике страних литература и т. д. Увјек је у ње богат и музикалан језик и широка ритмичка фраза. Највише је читана Милица Јанковић, учитељица цртања на II женској гимназији у Београду. Необичан успјех код критике и публике постигла је њена приповјест. „Пре cpeћe“, која се темељи на властитим доживљајима, на борби идеала са захтјевима свагдањега живота. Стил је те приповјести једноставан, догађаји нетражени, а љепота лежи у непосредности и искрености. „Не знам оно што научим него што осетим“, говори Јанковићева, јунакињи приповјетке, дакле о себи, и тиме предобива читача. Није тако жарка као Зофка Кведерова, ни тако дубока као Исидора Секулићева. Ипак је људи више воле од ових, јер је умјела створити у својим приповјеткама мили, истински тип српске дјевојке. Уз ове ауторице треба споменути пјесњикињу Даницу Марковић, која је позната са својом збирком лијепих пјесама „Тренуци". Најмлађа је списатељица Десанка Максимовић. Свршила је филозофски факултет у Београду, а осим тога студирала је естетику и француску литературу у Паризу. И ако је тек на прагу своје литерарне кариере, њезина лирика одише индивидуалношћу и културом. Загреб.

(Наставиће се.)

М. В. К.

Страна 2

,ЖЕНСКИ?ПОКРЕТ“

Број 9