Ženski pokret

живот; шта нове женске организације очекују од покрета жена. На овом вечеру имаће свој реферат и г-ца Ани Христић. На трећем јавном скупу говориће Леди Абердин о улози жена у покрету за интернационални споразум. Поред званичног рада на конгресу биће много других веома привлачних радова. Тако ће у исто време радити конференција сеоских интернационалних организација, на којој ће имати право учествовања сви делегати на Конгресу Интернационалнога Савеза. Питања истакнута на дневни ред те конференције су: 1) Како сеоске женске организације могу да сарађују на развијању народне уметности: на песме, народне игре, ношње и традиционалне занате? 2) Положај сељанке и њене деце у општинском закону. 3) Шта могу у свима земљама да учине сељанке да би сачувале лепоте поља и да их заштите од професионалних туриста и других? 4) Активност интернационалних организација у корист сеоских жена. 5) Могу ли сељанке и грађанке радити заједно? 6) Испитивање средстава којима би се могла послужити интернационална акција да би се побољшали животни услови сеоских жена. За време заседања Конференције биће званично отворена изложба аустријских уметника, коју ћe отворити председник Аустријске Републике. Управа Интернационалног Савеза даће свечан пријем свима представницима штампе, биће пријем делегата код Канцелара Републике у Министарству иностраних дела; код Министра трговине, у Бечкој Општини и једна гала представа у Бечкој опери, и т. д. Поред састанака на којима ћe се веома озбиљно и много радити, ови састанци са дистракцијама допринеће такође да се радне жене целога света међусобно упознају, зближе и створе један ланац нераздруживог пријатељства међу народима, који постаје све чвршћи и све теже прекидан. На Конгресу ћe бити избори нове управе И. Ж. С. и са задовољством можемо обавестити наше читатеље да је на листи кандидата за ппредседницу Инт. Ж. С. председница Југословенског Женског Савеза г-ђа Лепосава Петковић, а за ппредседницу Финансиске комисије је кандидат главни благајник нашег Женског Савеза г-ђа Олга Гавриловић. Од 20 до 25 маја, пре почетка рада Конгреса, Угарски Женски Савез позива у госте делегате, и том ће приликом имати повластице за подвоз на угарским жељезницама 50%. Од 7 до 11 јуна позива у госте Чехословачки Женски Савез. Том приликом госте ћe примити и Чехословачки председник републике г. Масарик. Верујемо да ћe наше жене у великом броју присуствовати овоме Конгресу, а радовале бисмо се ако би међу њима био и већи број чланица Женскога Покрета.

Социјално хигијенски течај у Загребу

Загребачка Канцеларија Народног Женског Савеза упутила је свима друштвима циркулар следеће садржине: „Познајући лоше хигијенске прилике и велико незнање нашега народа на томе пољу, као и огромну економску штету, Савезна Комисија за хигијену, којој је председница Г-ђа Др. Десанка Ристовић, отвара социјално хигијенски течај у Загребу за поучавање хигијене у темељним принципима. Течај могу полазити из сваке Бановине по две ученице. Услови за примање су да је ученица свршила најмање четири разреда средње школе (грађанске или више девојачке), да је здрава, да је навршила 20 година и да се обавеже да ће након свршенога течаја деловати пропагандистички у своме крају, при чему ћe их у свему помагати њихова хигијенска станица. Након свршена течаја ученице ће полагати испит. Предаваће се анатомија и физиологија, хигијена и заштита трудне жене,

дојенчади и школске деце, лична хигијена и прва помоћ, наука о исхрани и туберкулози и о другим заразним болестима, о хигијени дома и села, о алкохолизму, бесноћи, венеричним болестима и здравственој пропаганди. Надаље о домаћем господарству, вртљарству, кућанству. Предају само прворазредне силе лекари и професори. Да неимућне полазнице течаја немају никаквих трошкова, добиће бесплатан стан и храну. Стан је за ту сврху уступио Бан Савске бановине г. др. Шиловић, а уз то је дозначила банска управа здравственом одсјеку потпору од дин. 20.000. Храну ће добивати у Хигијенском заводу, где ћe се држати и предавања. Молимо Вас да нам јавите: има ли у Вашем крају какво подесно лице које ће своју задаћу у народу савјесно и озбиљно схватити. Изволите нам послати пријавницу, где има да буде означено име и презиме, година рођења, које је школе свршила, да ли је неудата, удата или растављена. Надаље да се обавезује да ћe сарађивати на социјално-хигијенској пропаганди у своме крају. По свршеном течају ученице полажу испит, да узмогну добити сведочанство, које ћe их квалификовати за њихов будући рад. Пријаве молимо да нам се шаљу одмах, јер течај отпочиње маја т. г. а на адресу Мразовића 12. Загреб. Доносимо овај позив, ако би међу нашим читатељкама која желела да сврши овај течај, или у својој близини имала особу, која би се користила овако погодном приликом за свој будући рад у народу.

Социјално осигурање у Енглеској

Од године 1928 имају у Енглеској поред осигурања за болест и осигурање за старост. Осигурање за случај болести је уређено тако да му припада сваки који је у најамном раду има испод Дин. 70.000 годишњег прихода. За осигурање плаћају недељно мушкарац око 10 динара, жене око 9 динара, а послодавац у сваком скучају по Дин. 5. — Осигурање за старост важи исто тако обавезно за све, као код осигурања за случај болести. Већ пред овим новим осигурањем за старост, које важи од године 1928, имали су у Енглеској једну врсту осигурања за старост, за које пак они, који су имали право на ренту нису ништа доприносили. Ове раније одредбе су биле такве ца је могао сваки, који је могао доказати 70 година, право да добије недељно око 140 динара помоћи. Ново осигурање за старост је спроведено на следећим начелима: у старости од 16 до 65 година мора сваки најамник рада са годишњим приходом испод Дин. 70.000 плаћати недељно 10 динара (мушкарац) и свака жена недељно Дин. 5 — Од године 1935 биће недељни прилог већи за 3 динара односно за Дин. 1,5 и опет године 1945 и 1955 повисиће се прилог за исто толико. Ако има мушкарац такву службу, с којом је већ спојена пензија, плаћа недељно мањи прилог. Мушкарци плаћају више зато, што се приличан део њиховог прилога употреби за пензије удовица и сирочад. Да се стече право на старостну ренту мора осигурани уплаћивати најмање 104 недељна прилога за три последње године. Ако је био болестан, неспособан за рад, или без властите кривице незапослен, ова одредба не важи. Недељни прилози могу се уплаћивати већ путем постојећих благајни за осигурање за случај болести, или путем удружења, која се створе само за осигурање за старост. Све те благајне су под најстрожијом државном контролом. Свака стручна организација, црквена општина или ма које друго удружење има право да оснује благајну за осигурање. Ако имају те благајне суфицит, који премашује висину по закону одређене своте за осигурање, мора се суфицит поделити међу чланове благајне. Сва приватна удружења која се баве прикупљањем прилога за осигурање старости, имају право да за-

држе за своје режијске трошкове око 12 и по % од сваког осигураног на годину. Тиме је државна администрација веома растерећена. Ако је осигурани испуњавао своје обавезе добива, кад напуни 65 година, недељну пензију око Дин. 140'— коју може сваке недеље подићи код сваког поштанског уреда. Он прима пензију без обзира у каквим материјалним приликама живи. Ова пензија не подлеже попису нити се сме употребити за покриће трошкова болници или дому стараца и слично. Ако осигурани умре пред напуњеном 65 годином живога или после добива његова жена пензију до смрти, а деца до напуњене 14 године. Ако су муж и жена у послу морају обоје уплаћивати за осигурање за старост и обоје примају после и ренту. Израчунали су да ће морати једна генерација грађана, који плаћају порезу сносити све трошкове тога осигурања преко 6 милијарда динара док се буде осигурање покрило из властитих прилога осигураних.

Književnost

Naš list će od sada objavljivati pregled dobrih knjiga na svima jezicima, i to iz onih oblasti nauke i praktičnog iskustva, za koje smatramo da treba žene zainteresovati. Molimo naše čitaoce da nam i oni jave novo izašle knjige, koje bi mogle uvrstiti u ovaj pregled. Popenoe: Des Kindes Erbschaft. (Prevod sa engleskog.) Deutsche Verlagsanstalt, Stuttgart-Leipzig 1929, 390 strana, cena RM. 10.Thiele-Elisabeth Krüger-Sellheim-Marie Juchacz-I eifer-Küstner: Frauenarbeit, Springer, Berlin 1929, 76 strana, cena RM. 8.40. Bühler Charlotte: Jugendpsychologie und Erziehung 1929, strana 330. March Jessie: Difficult daughters and some of their problems, London 1929, 47 strana. 6 šil. Lombardo-Radice: Les petits Fabre de Portomaggiore. Traduit de l’italien avec une notice sur la methode de Mompiano de Marie-Anne Carroi. (Coll. d'actual, pedag.) Neuchâtel & Paris, Delachaux & Niestle 1929, 229 strana i 16 slika, Fr. 4.75. Anderson Harold: Les cliniques psychologiques pour l'enfance aux Etats-Unis et l'oeuvre du Dr. Healy. Preface de Ed. Claparede. (Coll. d'actual. pedag.) Izdavač kao gore 1929, 151 strana, Fr. 5.50. Sanger Margaret: Zwangsmutterschaft. (Prevod iz engleskog). Deutsche Verlagsanst., Stuttgart 1929, 295 strana. RM. 7.50. Armitage Philis: A hadbook fro mothers. John Bale, Sons & Daniellssons, London 1929, 134 strana. Dr. Hofstatter: Die arbeitende Frau, ihre wirtschaftliche Lage. Gesundheit. Ehe und Mutterschaft Perles, Leipzig 1929, 516 strana, RM. 25. Ninck J.: Der heutige Frauen-und Kinderhandel nach den Ermittlungen des Volkerbundes. Hebing & Lichtenhahn, Basel 1930, 48 strana. RM. 0.90. Dr. van Waters: Jugend in Not. (Prevod iz engleskog.) C. Neymann, Berlin 1929. 210 strana. Dr. Baumer Gertrud: Grundsätzliches und Tatsächliches zur Bevolkerungsfrage. Herbig, Berlin 1929. Gosney and Popenoe: Sterilization for human betterment. The Macmillian Company, New-York 1929, 202 strana. Fürth Henriette: Die Regelung der Nachkommenschaft als eugenisches Problem. Püttmann. Stuttgart 1929, 143 strana, RM. 4.50. Kankeleit: Die Unfruchtbarmachung aus rassenhygienisshen und sozialen Gründen. Lehmann. München 1929, 112 strana. RM. 5,50 Hetzer Hildegard: Kindheit und Armut. Psychologische Methoden in Armutsforschung und Armutsbekampfung. (Psychologie der Fiirsorge, Band 1.) Hirzel, Leipzig 1929, 314 strana, RM. 16. Tomforde: Das Recht des unehelichen Kindes und seiner Mutter im Inund Ausland. C. Hevmann, Berlin 1930. 246 strana, RM. 9. Normand Suzanne: Fünf Frauen auf einer Galeere. (Prevod iz francuskog.) Fischer, Berlin.

Das neunte Schuljahr: Gutachten über eine Erweiterung der Schulpflicht. (Schriften der Gesellschaft für soziale Reform. 13. Band, Hpft 1) 2. G. Fi: scher, Jena 1929, 176 strana, RM. 4.80. Dr. Grünbaum-Sachs HildegardZur Krisis in der Hauswirtschaft. (Veröffentlichungen des Instituts für Hauswirtschaftswissenschaft an der Akademie für soziale und pädagogische Frauenarbeit in Berlin, Heft 4. Beltz, Berlin-Langemsalza 1929, 54 strana, RM. 1.20, Bellgardt Gertrud: Kolloide im Haushalt. Kurze Einführung in die Kolloidchemie für Hausfrauen. Izdavač kao gore 1926, 24 strana, RM. 0.95. Wichert Stephanie: Josephine Butler und ihr Werk. Vahlen, Berlin 1929. Gedge & Choksi: Women in modern India. Preface of Sarojini Naidu. Paraporewala, Bombav. Šilinga 7/6. Fogelklou Emilia: Die heilige Birgitta von Schweden, Ernst Reinhardt, München.

Белешке

Скуп чланова Женског Покрета у Београду. 15 априла одржао је Женски Покрет у Београду према чл. 18 својих правила скуп редовних чланова, коме је управа поднела извештај досадашњег рада од годишње скупштине на овамо. После тога развила се веома жива и интересантна дискусија, у којој су говорнице износиле своје примедбе на рад и на нацрте рада, које има Покрет у програму. Много се говорило о начину пропаганде за феминизам. Више говорника напомињало је да је веома јака препрека једној снажној пропаганди инертност наших жена, и зато се појавила код свих говорника жеља да Покрет више пута сазивље шире састанке, на којима би се говорило о свему, што жене интересује и где би се у слободној дискусији пречишћавали појмови. На томе састанку се јасно показало да заступају наши чланови двојако мишљење с обзиром на сврху и циљеве феминистичнога покрета. Једна група полаже већу важност на дневна питања која су у вези са положајем жене, а друга јаче наглашава идејну страну феминизма. Прилично оштру критику смо чули о нашему листу, за који је сматрао говорник да га треба сасвим препородити, јер овакав какав је сада не може бити привлачан за велику већину жена. Женски Покрет намерава идућег месеца да сазове опет један скуп чланова, на коме би се говорило само о нашем листу и већ сада скреће пажњу свима, који се истински занимају напретком нашега покрета, да дођу на тај састанак. Скуп чланова је био добро посећен.

Грчке жене добиле су право гласа за општине. Већ године 1925 донесен је у Грчкој закон, који признаје женама право гласа за општине, и ако само ограничено. По томе закону имају право гласа све жене које су напуниле 30 годину и писмене су. Даље одређује тај закон да ћe добити жене право гласа нарочитом уредбом. Та уредба је сада прописана, само још није решено да ли даје закон женама само активно право гласа или такође пасивно. Одлични правници атинског универзитета мишљења су да закон даје женама активно и пасивно право гласа. За жене гласаче биће нарочити бирачки спискови, у које се може уписати само она жена, која поднесе доказе да је напунила 30 година и да је писмена. После уписа у списак жене бирачи добиће нарочите књижице, које треба да покажу кад бирају. У књижици ће се ударити печат, ако су гласале. Бирачке спискове саставља нарочити одсек, који се састаје један пут годишње. Одсек има пет особа, између којих треба да је једна жена. Та жена треба да припада некој женској организацији или мора бити учитељица. Први нови општински избори биће у Грчкој године 1933. Из ових одредаба види се да закон још не третира жене као равноправне бираче, кад им чак даје нарочите књижице.

Страна 4

ШТАМПАРИЈА ЧОЛОВИЋА и МАЏАРЕВИЋА БЕОГРАД МАКЕНЗИЈЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. - ТЕЛЕФОН БРОЈ 11-42 И 47-35.

.ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 7 и 8