Ženski pokret

Dolazak Internacionalne Alijanse za žensko pravo glasa i građansko vaspitanje žene

U prošlome broju u kratko smo prikazali važnost dolaska Internacionalne Alijanse u našu zemlju, a naročite smo naglasili da su pitanja, o kojima će raspravljati Konferencija za mir baš sada od presudnog značaja za sve narode i države. Stoga još jednom pozivamo i žene iz unutrašnjosti i iz Beograda da u što većem broju prisustvuju ovim konferencijama, a naročito se nadamo da de doći sve svesne feministkinje. Danas saopštavamo program za vreme od 11—20 maja. Radni program:

I. Od 11—15 maja zaključno sednice upravnog odbora Internacionalne Alijanse u prostorijama Ženskoga Pokreta u Beogradu, Knjeginje Ljubice 1. II. 15 maja u 20 i po časova sednica Zenskih Pokreta iz cele zemlje sa pretsednicom Internacionalne Alijanse, gospođom Corbett-Ashby. III. 16 maja prva sednica komiteta za Mir i Društvo Naroda Internacionalne Alijanse pod pretsedništvom šefa komiteta, gospođe Ruth Morgan u prostorijama Ženskoga Pokreta. IV. 16 maja po podne sastanak svih upravnih članova Internacionalne Alijanse sa pretstavnicima društava Jugoslovenskog Ženskog Saveza. Glavna tema rasprava: pitanje mira.

V. 17 maja u 10 časova svečano otvaranje Konferencije za mir u velikoj dvorani novog univerziteta. VI. 17 maja po podne, 18 i 19 od 9 1/ 2 —12 1/ 2 , i od 15 1/2 —18 časova sednice Komiteta za mir u svečanoj dvorani starog univerziteta. Na ovim sednicama su glavne teme rasprava: a) Razoružanje. b) Ekonomska saradnja zemalja u vezi sa stvaranjem Evropske Unije. VII. 20 maja konferencija delegata ženskih organizacija Balkanskih zemalja.

Рaд Женских Покрeтa

O пројекту закона о социјалном осигурању 10 пр. м. г. Недељко Дивац је одржао у Женском покрету у Београду предавање о новом пројекту закона о радничком сигурању. У уводној pena предавач је бацио кратак поглед на историски развитак социјалнога осигурања, које се појављује и код нас као и у целоме свету од давнина, у разним облицима. У модерном облику осигурање води порекло из Немачке од осамдесетих година прошлога века. У Србији се прво појављује као организована приватна акција пре рата, стварају се специјална друштва и фондови за помоћ у случају болести и смрти, али до уједињења у Србији нисмо имали никаквих закона који би то питање регулисали. У крајевима наше земље, који су били под Аустро-Угарском, закон о осигурању раденика био је веома добро спроведен још пре рата. Аустриски закон је и нама служио за основу, приликом израде нашег закона о осигурању, који је донет 1922 године и који још и данас важи. Овај стари закон је један од најнапреднијих закона о осигурању у Европи, он обухвата осигурање у случају болести и у несретним случајевима, а било је предвиђено да се осигурање за изнемоглост, старост и смрт спроведе у року од пет година по ступању на снагу закона, али то до данас још није учињено. При доношењу овај закон није наишао на отпор ни јавности ни заинтересованих, али доцније при његовом спровођењу осетило се негодовање. Послодавци су захтевали да се смање намети, наводећи да су они и сувише велики за нашу неразвијену привреду, док су радници протестовали што се не приступа спровођењу и осталих врста осигурања, које

закон није обухватио. Ово je довело до помисли на ревизију досадашњега закона. Стари закон, и ако са великим недостатцима у спровођењу, учинио је огромне услуге, вели предавач, како радницима, тако и целоме нашем дру штву. До сада је пола милиона радника било осигурано. Они су имали право на накнаду на случај несреће, а лечење у случају болести и на хранарину, т. ј. новчану помоћ за време док су због болести онеспособљени за привреду, што је радничким породицама била огромна корист, а такође и друштву, пошто та породица није принуђена да падне одмах на терет друштва. Подигнуто је већ 126 амбуланта, 8 болница, 2 санаториума са 350 постеља, 3 бањска лечилишта и т. д. све за оболеле раденике. Нови пројекат предвиђа спровођење и осталих врста осигурања, т. ј. за изнемоглост, старост и смрт. Допринос за осигурање у случају болести се нешто смањује, али се глобална сума, која се плаћа за осигурање, стварно повећава доприносом за ове три нове врсте осигурања. То чини да послодавци нису задовољни, јер се принос повећава, те према томе у привреди се ни мало не смањују намети. Али, нови пројекат не задовољава ни раденике, јер и ако се осигурање проширава на изнемоглост, старост и смрт, оно стварно погоршава услове стицања права за осигурања. Услови за стицање права на хранарину у случају болести су погоршани у толико, што се хранарина може по новом пројекту добити тек ако је раденик био шест месеци осигуран у последњој години или 30 дана непосредно пре оболења, а хранарина од 2/3 обезбеђене наднице, по новом закону се смањује на 1/2. Дакле, услови се погоршавају а хранарина смањује. Ово је исти случај и са женама на порођају.

Она стиче право ако je била шест месеци осигурана у последњој години или 90 дана непосредно пpe порођаја запослена, а исти су услови и за жене радника. Овај систем погоршања услова за стицање права на осигурање и смањење додељене помоћи спроведен је кроз цео нови пројекат. Измене досадашњег закона су се могле чинити, али се ово требало извршити на основу стварног искуства и потребе. По новом пројекту је сигурно да ће се знатно смањити број раденика који стичу право на помоћ, и онемогућиће се великом броју да добије помоћ у стварној потреби и у највећој нужди, само се за сада не би могло утврдити колики ће број раденика бити погођен то би тек могла пракса да покаже, ако се овај пројекат озакони. А ново осигурање у случају изнемоглости, старости и смрти је у ствари сасвим фиктивно, тако да стварне користи осигуранику не доноси, јер оних мизерних 50—100 дин. месечне помоћи, која се загарантује, не може му ни у ком случају обезбедити живот у тешкој прилици изнемоглости и старости, или дати стварну помоћ породици после смрти хранитеља. Дакле, резултати су следећи: Нови пројекат повећава допринос за осигурање, т. ј. ствара веће намете и за радника и за послодавца; помоћ која се пружа раденику погоршава се, т. ј. стварају се отежавајући услови, који ће смањити и број корисника. То јасно оцртава назадак, који би овај пројекат спровођењем у живот нанео. Нове врсте осигурања су сасвим недовољне за обезбеђење минимума потребне помоћи. Време и прилике су довеле до социјалног осигурања, нове потребе, које су га изазвале, све су императивније, како за раденике, тако и за друштво и државу. Потребно је да

ce oвo осигурање јача и шири и то под ауторитетом државе, т. ј. путем закона. Радничка класа је код нас све многобројнија, она постаје све више моћан фактор у нашем животу, и стога је потребно све већу пажњу обратити на односе који регулишу положај и живот нашег радничког света. Profesionalni rad žena Ženski Pokret u Beogradu sazvao je 28 marta sastanak, na kome su pretstavnice pojedinih ženskih organizacija dale svoju reč obzirom na debate u dnevnoj štampi o profesionalnem radu žena. Sastanak je otvorila pretsednica Ženskog Pokreta, Alojzija Štebi, koja je označila rad žene kao osnovno pravo žene. Zatim je bila izabrana za pretsednicu sastanka, na kome su učestvovale Organizacija učiteljica i zabavilja, Udruženje nastavnica srednjih i stručnih škola i Udruženje univerzitetski obrazovanih žena, gospođa Leposava Petkovič, pretsednica Jugoslovenskog ženskog saveza. Gospođa Petkovič je istakla važnost ovog sastanka i najpre dala reč pretsednici beogradskog Ženskog Pokreta, Alojziji Štebi. U kratkom govoru je govornica očrtala u glavnim potezima problem, o kome je u poslednje vreme govorilo toliko pozvatih i. nepozvatih, te precizirala feminističko gledište u torne pitanju žena mora da radi i hoče da radi. U ime Organizacije učiteljica je govorila gospođa Vukajlovič, koja je u celosti prihvatila gledište predgovornice. Za Udruženje nastavnica govorila je gospođa Julija Boškovič i na mnogim primerima iz života dokazala neophodnu potrebu ženinog samostalnog rada. Za Udruženje univerzitetski obrazovanih žena govorile su gospođe Dr. Palić i Vera Kičevac. Gospođa Dr. Palić je kao lekar govorila o ovome pitanju, a pored toga se osvrnula i na ono prebacivanje, koje se

ORGAN ALIJANSE ŽENSKIH POKRETA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

Broj poštneg čekovnog računa: 53.191

Administracija: Knjeginje Ljubice 1.

Pomladna plaćena u gotovu ZENSKI POKRET

Urednici: ALOJZIJA ŠTEBI DARINKA STOJANOVIČ

Beograd, 15 aprila 1931 BROJ 7—8 GODINA XII

Vlasnik za A. Ž. P. MILICA DEDIJER

Izlazi 1 i 15 u mesecu. - Godišnja pretplata: 48 din. Za inostranstvo 60 din. Primerak 2 dinara