Ženski pokret

je баш та мирна година донела најбогатији плод тиме, што су различити догађаји, склоп разних околности пробудили свест многих који су досад равнодушно посматрали живот и свој задатак у томе животу. На живот и његов развитак, на његов нарочити смер не утичу само факта која видимо, него је ту на послу на стотине и стотине импондерабилија које су за свакога другојаче и од другојачег ефекта. Тако можда и наш рад, наш покрет одјекује на стотину различитих страна које не можемо све ни да прегледамо. Семе пада на све стране, и снаге живота тајно и тајанствено снују и раде. Појам активности не смемо узети у једном уском смислу. Активност није само један спољашњи акт који може свак да види, активност је и она, често дуготрајна радња Roja je сва окренута у наш унутарњи живот и која је потребна да човек формира самога себе и нађе тачку са које може одредити своје односе према животу. Зато кажем: не смемо и не можемо проценити праве вредности једног покрета одмах, и његов прави и трајан успех најчешће није онај који се јавно проглашава као такав. Феминизам у својој најдубљој тежњи не иде за освајањем позиција, за добивањем права гласа и т. д. то све је само средство — него иде за тим да помогне жени да се ослободи талога који јој забрањује да се подигне на високи пиједестал истинског човека и истинске човечности. Кадгод чујете нешто о феминизму што није у складу са овим језгром нашег покрета, будите уверени да су на послу незнање и злонамера. Ако посматрате наш рад са тог гледишта, ако га даље посматрате и под околностима под којима морамо да радимо, Вама ће и извештај нашег скромног рада рећи много.“ Извештај о раду управе поднела је г-ђа Милена Атанацковић. Нагласила је да је прва половина прошлогодишњега рада била потпуно посвећена припремама за велику интернационалну конференцију за мир, коју је одржала Интернационална феминистичка алијанса у мају пр. г. у Београду, и то како за техничке припреме ове конференције, тако и око припреме наших жена да могу што боље активно учествовати у раду овога интернационалнога састанка. И ако је целокупна припрема извођена преко Алијансе женских покрета са свима Покретима у земљи и уз сарадњу са Југословенским женским савезом, ипак, без претеривања можемо рећи, да је Београдски женски покрет морао примити највећи и најглавнији део рада, као и најве-

ћу одговорност. У току припреме за ову интернационалну конференцију, у Београду је завршен циклус предавања са г. Св. Мародићем „О светској кризи“, и чланице наше управе одржале су предавања о Лиги народа у Загребу и Панчеву. Марта прошле године појавило се једно питање, које је заинтересовало нашу јавност, поводом проповеди Др. Влашића у католичкој цркви у Београду, против ступања жена у разне позиве. Женски покрет је стао на гледиште да није ни мало повољно, ако ступи у полемику преко новина и тиме потпомогне овако безциљан начин третирања једнога важног проблема у животу данашње жене. Стога је сматрао за потребу да на једној јавној дискусији да могућности да дођу до изражаја сва мишљења. На томе састанку био је велики број жена, и говориле су претставнице професионалних женских удружења, и сви су осудили акцију, поведену против рада жена у разним професијама; донета је једногласно резолуција, која је објављена у београдским листовима. Све акције, које су вођење у интересу наших жена, рађене су преко Алијансе женских покрета у заједници са свима Покретима у земљи и са Југословенским женским савезом, и то: поднета је претставка Министарству социјалне политике и народног здравља у којој је тражено да се, при промени радничког законодавства, нарочито обрати пажња на интересе женске радне снаге и радничке омладине; Министарству трговине пред доношење закона о радњама у истом циљу; Министарству просвете поновили смо наш стари захтев ради постављања већег броја жена за директоре женских гимназија и стручних средњих школа, чланове Просветног савета, управитељице и надзорнике основних школа. Женски покрет је учествовао активно у организовању Друштва за заштиту ослобођених осуђеника и малолетника и поводом тога још једном је поновио своје захтеве у Министарству унутрашњих дела, да се оснује и код нас женска полиција. С обзиром на актуелност доношења закона за сузбијање проституције, Женски покрет је организовао предавања Др. Паулине Луизи, сталног претставника у комисији Лиге народа за борбу против проституције и г. Релфса, главног секретара Интернационалне аболиционистичке лиге; оба предавања су организована и сарадњи са Београдским дерматолошким друштвом. У прошлој години Женски клуб у Београду посетио је велики број интересантних:

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАР 1932