Ženski pokret, 01. 02. 1932., str. 14

je баш та мирна година донела најбогатији плод тиме, што су различити догађаји, склоп разних околности пробудили свест многих који су досад равнодушно посматрали живот и свој задатак у томе животу. На живот и његов развитак, на његов нарочити смер не утичу само факта која видимо, него је ту на послу на стотине и стотине импондерабилија које су за свакога другојаче и од другојачег ефекта. Тако можда и наш рад, наш покрет одјекује на стотину различитих страна које не можемо све ни да прегледамо. Семе пада на све стране, и снаге живота тајно и тајанствено снују и раде. Појам активности не смемо узети у једном уском смислу. Активност није само један спољашњи акт који може свак да види, активност је и она, често дуготрајна радња Roja je сва окренута у наш унутарњи живот и која је потребна да човек формира самога себе и нађе тачку са које може одредити своје односе према животу. Зато кажем: не смемо и не можемо проценити праве вредности једног покрета одмах, и његов прави и трајан успех најчешће није онај који се јавно проглашава као такав. Феминизам у својој најдубљој тежњи не иде за освајањем позиција, за добивањем права гласа и т. д. то све је само средство — него иде за тим да помогне жени да се ослободи талога који јој забрањује да се подигне на високи пиједестал истинског човека и истинске човечности. Кадгод чујете нешто о феминизму што није у складу са овим језгром нашег покрета, будите уверени да су на послу незнање и злонамера. Ако посматрате наш рад са тог гледишта, ако га даље посматрате и под околностима под којима морамо да радимо, Вама ће и извештај нашег скромног рада рећи много.“ Извештај о раду управе поднела је г-ђа Милена Атанацковић. Нагласила је да је прва половина прошлогодишњега рада била потпуно посвећена припремама за велику интернационалну конференцију за мир, коју је одржала Интернационална феминистичка алијанса у мају пр. г. у Београду, и то како за техничке припреме ове конференције, тако и око припреме наших жена да могу што боље активно учествовати у раду овога интернационалнога састанка. И ако је целокупна припрема извођена преко Алијансе женских покрета са свима Покретима у земљи и уз сарадњу са Југословенским женским савезом, ипак, без претеривања можемо рећи, да је Београдски женски покрет морао примити највећи и најглавнији део рада, као и најве-

ћу одговорност. У току припреме за ову интернационалну конференцију, у Београду је завршен циклус предавања са г. Св. Мародићем „О светској кризи“, и чланице наше управе одржале су предавања о Лиги народа у Загребу и Панчеву. Марта прошле године појавило се једно питање, које је заинтересовало нашу јавност, поводом проповеди Др. Влашића у католичкој цркви у Београду, против ступања жена у разне позиве. Женски покрет је стао на гледиште да није ни мало повољно, ако ступи у полемику преко новина и тиме потпомогне овако безциљан начин третирања једнога важног проблема у животу данашње жене. Стога је сматрао за потребу да на једној јавној дискусији да могућности да дођу до изражаја сва мишљења. На томе састанку био је велики број жена, и говориле су претставнице професионалних женских удружења, и сви су осудили акцију, поведену против рада жена у разним професијама; донета је једногласно резолуција, која је објављена у београдским листовима. Све акције, које су вођење у интересу наших жена, рађене су преко Алијансе женских покрета у заједници са свима Покретима у земљи и са Југословенским женским савезом, и то: поднета је претставка Министарству социјалне политике и народног здравља у којој је тражено да се, при промени радничког законодавства, нарочито обрати пажња на интересе женске радне снаге и радничке омладине; Министарству трговине пред доношење закона о радњама у истом циљу; Министарству просвете поновили смо наш стари захтев ради постављања већег броја жена за директоре женских гимназија и стручних средњих школа, чланове Просветног савета, управитељице и надзорнике основних школа. Женски покрет је учествовао активно у организовању Друштва за заштиту ослобођених осуђеника и малолетника и поводом тога још једном је поновио своје захтеве у Министарству унутрашњих дела, да се оснује и код нас женска полиција. С обзиром на актуелност доношења закона за сузбијање проституције, Женски покрет је организовао предавања Др. Паулине Луизи, сталног претставника у комисији Лиге народа за борбу против проституције и г. Релфса, главног секретара Интернационалне аболиционистичке лиге; оба предавања су организована и сарадњи са Београдским дерматолошким друштвом. У прошлој години Женски клуб у Београду посетио је велики број интересантних:

30

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАР 1932