Ženski pokret

или je толико болећива да подгриза и тиме унапред осујећује свако позитивно делање. Сећам се питања управљених претседници феминистичке алијансе, гђи Corbett - Aschby поводом лањске конференције у Београду: како да се привуку млађе силе у феминистичке организације? Ништа форсирањем, одговорила је госпођа. Кад те младе дођу до извесне границе просперирања у јавном животу, код које им мушкарци кажу „стој“, ући ће и саме у њих. Колико год је тај одговор тачан, мени се чини да би био бољи: Покажите у својим организацијама озбиљан, систематски рад свију не само појединих особа, и покажите велику темељитост у раду, па ћете их предобити. И не само млађе, него и све оне паметније и озбиљније,

које скептично гледају на рад жена, и с ироничним подсмехом одмахују руком, кад им се помене рад у каквом феминистичком удружењу. При сваком неуспеху, сваком сукобу питајмо најпре себе у колико смо га ми саме скривиле и изазвале. То тражи данашње време од морално развијеног индивидуа, док од читавог друштва тражи строго дисциплиноване радне заједнице, у којима би сви подједнако сарађивали, свако већ према својим способностима и могућностима, но сви с једнаким осећајем одговорности, подређујући у оваком моменту своју вољу и своје „ја“ интересу читаве заједнице. Београд.

Јулија Бошковић

PROBLEMI SAVREMENE ŽENE

Na poziv »Ženskega Pokreta« u Zagrebu održala je g-đa Sofija Lazarsfeld iz Beča, autorica knjige »Wie die Fran den Mann erlebt«, predavanje o »Problemima savremene žene«. U dupkom punoj dvorani Kola izložila je gospođa svoje mišljenje o ženi. Svaka njena riječ nailazi na razumijevanje i saglasnost publike, jer gospođa upotpunjuje svoje teoretsko znanje bogatim iskustvom i obilnom praksom, koju crpe kao upraviteljica stanice za savjetovanje u odgojnim i bračnim pitanjima i problemima. Stotine i stotine slučajeva, koji su od godine 1924 ovamo prošli kroz ruke predavačice, daju tom predavanju žig neposrednosti i živosti. Svi staleži radnici, nezaposleni ljudi, buržoazija, intelektualci, umjetnički krugovi itd., ljudi od 16 do 62 godine, žene i muškarci, s tom razlikom samo, što 3 / 4 žena lično dolazi s upitom, dok 3 / 4 muškaraca pismeno traži savjet, što g-đa Lazarsfeld tumači onamo, da muškarci nemaju odvažnosti, da licem u lice izlože svoje probleme, slaboće, nesreće dolaze u tu stanicu s problemima braka, uzgoja i samoopredeljenja. Iz patrijarhata današnjeg kulturnog života tumači gospođa položaj savremene žene. Patrijarhat je nanio veliku štetu ženama, jer je dao da polovina čovječanstva upravlja, šta više zapostavlja drugu polovinu čovječanstva. Svaka stvar, koja tlači duševni i osječajni život žene, izaziva reakciju i pogađa natrag muškarca. Jer, žena i muškarac jedan su organnizam, koji se povoljno razvija samo onda, ako oba dijela jednako sarađuju u svemu i ravnopravno u svemu nastupaju. Ako jedan dio te zajednice gradi svoju premoć na

tome, da omalovažava drugi dio, taj će se organizam poremetiti i oba će dijela trpjeti s te poremetnje. Odatle dolaze toliki konflikti između muškarca i žene u braku i izvan braka. Za neki viši, čišći, srećniji i čovječniji život spolova potrebna je ravnopravnost i učešće žena na svim područjima rada. Gospođa izvodi dalje tu misao i tvrdi, da je i za bolji razvoj države aspolutno potrebna saradnja žena. Reći će netko da su suvišni zahtjevi žena, kad su one danas već svuda ravnopravne s muškarcima. G-đa Lazarsfeld ispravno konstatuje činjenicu, da je sve to samo u teoriji tako. U dnevnom životu vidimo na svakom koraku, kako tužno ta teorija u praksi izgleda. A kako gleda muškarac u braku na Ženu, koja sama zarađuje? Manjina muškaraca gleda na stvar onako, kako treba, tj. da svaki čovjek, bio muškarac ili žena, mora da zarađuje, mora da ima svoje zvanje, da bude nezavisan. Taj feministički princip naročito potcrtava predavačica. Druga manjina muškaraca iskorišćuje radnu snagu žene. A većina njih nekim nelagodnim osjećajem prati plaćeni rad žene. Njihov prestiž trpi pod tim, a pogotovo trpi, ako žena mora zarađivati zbog ekonomskih prilika porodice, jer su muškarci upućeni na zaradu žene. Žena, koja nema svoje zarade, ekonomski je potpuno ovisna o mužu, što opet uzrokuje reakciju u ljubavnom odnosu. Ovakova žena često pokazuje sve simptome podređenog čovjeka. Stvar se manifestira u bespomoćnosti, ljubomori i strahu, da žena ne izgubi svoju poziciju. Ta ljubomo-

54

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

АПРИЛ, 1932