Ženski pokret

stvarne potrebe človeštva, ki ne vodi računa o tem, koliko more človeštvo konzumirati. Naravno in logično je, da se toliko proizvaja, kolikor se more konzumirati. Uravnovesenje med potrebo in proizvodnjo se more doseči le tedaj, ako se izmenja osnova današnjega gospodarskega sistema. Danes je ta osnova kapital, nekaj popolnoma anonimnega; če bi pa bila osnova gospodarskega sistema delo in ta tendenca se že pojavlja bi do takih potresov, kakoj je sedanji, gotovo ne prišlo. Za tak preobrat morda človeštvo še ni dovolj pripravljeno v moralnem pogledu, ker tak pokret ne sme biti vezan na silo in nasilje, nego mora biti zavestna težnja, akt poln odgovornosti in uvidevnosti.

Katastrofa, ki je zadela človeštvo, je strašna. A pomoč? Pomoč je v tem primeru samo neznaten prilog onih, katere ta val še ni zajel, onim, ki že obupujejo, kajti dolgo bo še trajalo, prednose bo to stanje izboljšalo. Ako se človeštvo odloči za temeljito lečenje, bo to težak in mučen proces. Bodoče generacije ga bodo dovršile, mi moremo storiti samo eno: pripravljajmo teren in poslušajmo glas našega srca, ki nas poziva, da pomagamo, kolikor je v naši moči, iz solidarnosti, ki mora vezati vse človeštvo, da ne ostane ta pojem le prazen zvok. Ako pa mislimo, da je ta pojem samo blesteča fraza za paradne govore, potem je logično, da gledamo mirno na bedo in. rešujemo sebe. Beograd

Štebi Alojzija.

ПЕНЗИЈЕ ЗА МАЈКЕ

Код нас ce у већини случајева брину caмо приватне организације за оне мајке, које немају довољно средстава да добро однегују и васпитају своју децу. Међутим су многе државе то питање решиле на тај начин што су му дале законски основ. Познато је да сваки други начин регулисања тога питања сувише зависи од разних околности с којима мора да рачуна свако хумано друштво при скупљању новчаних средстава за помоћ матерама; познато је даље да субвенције државе и општина зависе веома често од „свакодобне политичке консталације‟ и да се чак помоћ преко хуманих друштава често дели са политичког гледишта. Тако је свуда у свету, не само код нас. Прве које су се дигле противу оваквог решења су биле норвешке жене које су предложиле у парламенту да се уведе закон о „пензијама за матере“. Норвешка је прва европска држава која је документовала поменутим законом да трошак државе или општине који она прими за матер није непродуктиван трошак, него да носи стоструки интерес. Деци треба сачувати матер ако им је смрт уграбила оца, или ако их је отац несавесно и лакоумно напустио. Материнство је тако узвишено да га не смемо још и даље понизити тиме да се мајци — кад је у нужди даје милостиња за коју мора још богорадити, него да је дужност друштва да јој помогне баш ради материнства, и то у форми сталне ренте или пензије, коју прима од општине. Уместо обичајне милостиње треба осигурати свакој мајци моралну помоћ и такође сталну новчану помоћ у таквој размери да она може са децом скромно, али пристојно живети. Даље је дужност сваке општине

да се брине за свако дете, које је потребно заштите, и то без обзира да ли је рођено у браку или не. За криминалне чине матера пре свега неудатих матера, сноси одговорност целокупна људска заједница и стога је она позвана да таквој мајци помаже морално и материјално. Овакве мисли су водиле норвешке жене кад су предложиле године 1919 да се приступи остварењу пензија за матере. Овај предлог (најпре само за престоницу Норвешке, за Осло) дале су прве жене из радничке партије, а прихватиле су га одмах све -остале странке. Парламенат је године 1919 примио предлог и годину дана доцније га узаконио. Суштина закона је следећа: свака жена са децом, а без мушког хранитеља, дакле удовица, разведена жена, које не примају довољно високу алиментацију, и неудате мајке имају право на општинску годишњу ренту, ако станују у тој општини 15 година. Рента се одређује најпре према висини евентуалног жениног прихода и према броју деце. Ренту прима за децу до њихове навршене 15 однoсно 17 године живота. Мајка која је неспособна за рад, прима још нарочити додатак. Поред тога имају мајка и деца осигурано бесплатно лечење у болници или код куће. Закон о пензијама за мајке има следећу мотивацију: доказано је да мајка може свој природни и узвишени задатак: да васпита децу за вредне чланове човечанства најбоље извршити у својој кући. Ако мајка мора на рад ван куће, деца остану остављена сама себи, пропадају у сваком погледу и падну раније или доцније на терет општина. Стога је за општину много боље ако благовремено пру-

MAJ, 1932

ŽENSKI POKRET