Ženski pokret

пријатељ добротвор женског друштва, купио је исту зграду, и издавао им неколико година под кирију, док најзад друштво није постало сопствеником великог модерног ресторана „Карло Велики". При посети тога ресторана овога лета, изненадила сам се како је локал проширен и реновиран, и како је модернизирана зграда за становање помоћног особља. Прва претседница при отварању овога ресторана рекла је: „Први пут се нађосмо пред вођењем великог предузећа. Heћe бити без интереса ако наведемо неколико изјава друштвених чланица: посета првога дана је превазишла свако наше очекивање, већ у 13 ч. није се ништа за јело могло добити." 1900 године Друштво је подигло први кур-хаус на Циришком брду, где су такође имали мука око куповине земљишта за хотел. Курхаус лежи да величанственом месту Циришког брда, пред њиме су уређени травници, а позади пострана шума, Курхаус је увек пун :и тражња је увек тако велика, да су подигнуте и „депанданце". Друштво је нагло развија, ствара све већи број својих локала, тако оснива највећи локал „Блауер Сајденхоф" у самој средини Цириха, а затим један локал за раденике „Безалкохолни народни дом“ са укусно уређеним просторијама и веома укусном и јевтином храном. 1910 године друштво мења назив, и зове се „Циришко женско друштво за безалкохолне ресторане“. Ово друштво није у ствари никако добротворно друштво, њихов је задатак да шири безалкохолне ресторане, и да тиме сузбија алкохолизам. Реформа ресторана је могућа само на здравој трговачкој основи, на чему они и базирају свој успели рад. У локалима друштва се успело да се приближе једна другој разне друштвене класе. Помоћно особље овога друштва је веома добро збринуто, осигурано је против болести и несрећних случајева, основало је фондове за социјалну заштиту својих помоћница, и т. д. Оснивани су многи фондови: за припрему особља у овим ресторанима, припрему надзорница у безалкохолним ресторанима, за потпомагање друштва истих или сличних циљева, за оснивање библиотеке и т. д. Њихов је програм рада проширен доцније предавањима и пропагандом. 1908 године друштво је отворило школу за практично образовање руковаоца за своје безалкохолне ресторане као и за остало особље. Овај се програм проширује разним предавањима, од 1929 године дају се теориски часови за зимски курс који су збивени у два дана, и тих

дана ученице не раде практично, већ им је циљ, да им се у заједничком животу, за време од два дана да прилика да се потпуно посвете овој идеји, и да у миру размишљају о многим питањима борбе против алкохола. Овај начин рада је дао врло добро резултате. Благодарећи мојим пријатељицама, претседници и п. претседници Ц. Ж. Д. упознала сам се са радом њиховим у борби против алкохола. Овоме друштву је уступљено и вођење безалкохолног ресторана у црквеним општинским домовима „Летенхоф " и „Випкинген“, који су веома добро инсталирани за широке народне масе. По безалкохолним ресторанима, у Цириху, влада првокласни ред, чистоћа и дисциплина. Претседница, који има веома чврсту руку и спроводи потпуну дисциплину у 18 ресторана друштвених, заслужује нарочито дивљење. Особље су девојке са села, које су добиле стручно образовање у друштвеним установама. Оне са пуно љубави служе госте, увек љубазне и насмејане. Давање напојница је укинуто, јер друштво сматра да то вређа достојанство жене. Одаје у којима борави помоћно особље веома су лепе, угодне и намештене са пуно укуса, и све собе су само са 2—3 постеље. Слободно време оне проводе у нарочито удешеним собама за седење. Собе су пуне цвећа, што чини пријатан утисак. Све је особље задовољно срећно и спокојно. Особље noje je морално и социјално заштићено, предаје се раду овога друштва које много доприноси за сузбијање алкохола. Велики број младих девјака ово је друштво оспособило за рад и упослило; велики број породица је поможено обучавајући једнога члана породице да у алкохолу гледа зло и непријатеља, рушитеља породичне среhe, проузроковача несрећних бракова и рушиоца будућих генерација. Почасна претседница проф. Др. Орељи рекла је: „Радити морамо, радити да бисмо нешто постигли. Али при томе увек треба издржљивости и прецизности. Рад без тачности није никакав рад. Ми смо научиле да се мора радити са љубављу и вером, тако да се самом делу потпуно предамо. Финансиско стање Циришког женског друштва у првом њиховом локалу износило је просечни дневни приход првога месеца 22 шв. франка. 1913 године у 14 локала друштвених, дневни приход је износио 600 франака. 1931 године у 18 друштвених локала приход износи 12.486.69 фр. Од 1894 — 1914 имало је Ц. Ж. Д. примања 23,751.004,17 фр. а издавања 23,669.493,93

■СЕПТЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

131