Ženski pokret

ци са државним законима. Према закону од 15 јула 1912 године смели су склапати муслимани у Аустрији цивилни брак, али ван сваке сумње је да су га смели склапати само са једном женом, јер је многоженство било у опреци са државним законима. Није могуће тврдити да је Закон о шеријатским судовима ставио закон од 15 јула 1912 године ван снаге. Ако би се узело да га је ставио ван снаге, дозвољен је закључак да се законом о шеријатским судовима, ако он важи за муслимане целокупне државне територије, уводи полигамија, а такав закључак је апсурдан. То би значило да сме сваки мушкарац, који приступи исламској вери, имати по више жена и да сме све оне жене, с којима је склопио брак пред шеријатским судијом, опет одбацити и заменити са другима, јер такав поступак шеријатско право олакшава. Са признањем шеријата се законито дозвољава полигамија. По грађанском закону, који важи још на територији Словеније и Далмације, полигамија није дозвољена. На правном подручју Словеније и Далмације не може бити нико правно важећи венчан од једном са две жене. Ако остане одлука Стола седморице у важности, признаће шеријатски судија пред њим склопљени брак као важећи, а у важности остаје такође и раније склопљени хришћански брак. 2) Сто седморице у Загребу тврди да после доношења закона о шеријатским судовима не постоји исто правно стање на подручју вишег суда у Љубљани као што је постојало до доношења тога закона, јер § 3 Зак. о шеријатским судовима каже да важи закон за целу државу, и стога је без важности факт да у § 49, где се наводе подручја врховних шеријатских судова, није нарочито поменуто подручје врховног суда у Љубљани. Г. професор др. Кушеј остаје при томе да у закону није изрично речено за која подручја важи, али § 49 одваја подручје Босне и Херцеговине и „остала подручја, поменута у овом закону.“ А поменута су: у § 49 поред Босне и Херцеговине још подручје врховног шеријатског суда у Скопљу, у § 45 Јужна Србија и Црна Гора, у § 43 уопште Србија и Црна Гора. Према томе закључује професор г. др. Кушеј подручје закона није истоветно са државном територијом. 3) Одредбом тач. 1 § 2 зак. о шеријатским судовима, која говори о једном делу надлежности шеријатских судова, каже г. професор Кушеј, да је законодавац хтео да укине праксу шеријатских судова у Босни, који

су себи присвојили право да растављају на основу шеријатског права такође хришћанске бракове у оним случајевима, ако је један између хришћанских супружника пре тога приступио у Ислам. (Одлуке врховног шеријатског суда у Сарајеву бр. 503 шер. од 9ХII-1922 године и бр. 211 шер. од 17-V-1924). Шеријатски судови имају према новом закону право да растављају само бракове супружника исламске вероисповести иако је био такав брак склопљен у хришћанској цркви, као и бракове склопљене према прописима исламске вероисповести, а немају право да растављају бракове склопљене по прописима хришћанске вероисповести у случају да је само један од супружника приступио у Ислам. Такво схватање закона потврдио је и врховни шеријатски суд у Скопљу, чију одлуку г. професор Кушеј такође наводи. Најзад, закључује г. професор Кушеј, да се далекосежност одлуке Стола седморице може правилно оценити само у вези са одлуком врховног шеријатског суда у Скопљу, при чему настаје оваква ситуација: мушкарац венчан у католичкој цркви, остаје венчан иако је у приступу у Ислам склопио брак са другом женом. По мишљењу Стола седморице сме о правоваљаности тог шеријатског брака доносити одлуке само шеријатски суд, који наравно неће никад сумњати у његову правоваљаност. О правоваљаности ранијег католичког брака има право да решава у Словенији и Далмацији првостепени редовни суд, који развод брака уопште не може дозволити због § 111 општег Грађанског законика. Једно те исто лице биће, дакле, муж са две жене, што је у апсолутној опреци са § 290 Кривичног закона. Дали је Сто седморице то превидео пита г. проф. Кушеј. 3а нас стварање оваквих ситуација поступцима појединаца не претставља овако постављене проблеме, па ни законску контрадикцију у правом смислу; већ пре једну празнину у закону, извесну незаштићеност појединаца недовољно уношење поретка у правне односе појединаца. За нас не постоји питање: да ли шеријат и закон о шеријатским судовима и шеријатским судијама важи и на територији Словеније и Далмације. За нас је јасно да они важе и на тим територијама. До те јасноће долазимо на основу ових чињеница. Пријемом међународних обавеза приликом стварања наше државе после великог рата нашег Уједињења примили смо обавезе поштовања слободе вероисповести свију народности које буду ушле у састав наше државе мислило се на мањине. Тим пре,

НОВЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

155