Ženski pokret

7. Партије и јавно мњење у модерној држави. 8. Уређење демократско, корпоративно (фашистичко) и совјетско. 9. Дужности и права грађана: а) етичка вредност државе, њен однос према моралу; грађански морал. б) Проблем слободе и активне сарадње грађана (самоуправа). 10. Индивидуалистичка и солидаристичка држава. Као увод у овај циклус, одржаће г-ђа др.

Ксенија Атанасијевић предавање o држави ca гледишта филозофије. Женски Покрет у Загребу циклус предавања о „Основним принципима националне економије” са следећом поделом: 1. Зашто и жена мора бити судионица господарског живота? 2. Фактори господарског живота. 3. Промет господарских добара. 4. Подиоба добара.

Savremene misli u staroj knjizi (Ellen Key: Missbrauchte Frauenkraft. Fischer Verlag, Berlin 1911)

U njemačkom izdanju „Missbrauchte Frauenkraft” spojeno je u jednu knjigu istoimeno predavanje Ellen Key-jeve, održano 1895 godine i njen odgovor na burnu kritiku koju je izazvalo to predavanje. To delo o „Zlorabljenoj ženskoj snazi” je interesantno i pisano pjesničkim, a nadasve ženskim stilom, punim elana, duše i originalnih misli, iako je katkada u svojim izvodima malo nedosljedno. U suštini ie delo kritika tadašnje neispravne, ekstremne, sterilne emancipacije, i u biti je mnogo radikalnija od mnogih pokreta koji se prikazuju kao radikalni. Pošto ima mnogo savremenih konstatacija, zaslužuje da se osvrnemo i danas na njegove glavne misli. Za nas je savremenije još zato, što smo mi u početku naše emancipacije, i možda u sličnim prilikama u kakvim su bile žene Skandinavije pre 3 do 4 decenije. Delo vrvi od finih zapažanja ženske psihe, žene-genija i shvaćanja bitnog u pojedincu i zajednici, iako se u detaIjima katkada gubi. Čini se da je pisana zato da digne moral miliona žena koje su se prilikama ili voljom opredijelile za rad u vlastitoj kući i za lično materinstvo, a čija su pregnuća premalo cijenjena, iako su od neizmjerne važnosti za kulturu svijeta. Ujedno je delo tačan putokaz za ženin javni rad sa ispravnim shvaćanjem njenog bitnog elementa koju ona mora da da zajednici direktno ili indirektno, jer je njoj to nužno potrebno. Zlorabljena ženska snaga to je, po E. Keyjevoj, originalna, silna ženska energija koja je postala usled emancipacije slobodna, a zatim bila pogrešno upotrebljena, jer je pošla muškim putevima i na muški način, tako da nije mogla donijeti svu korist koju bi donela, da je išla spontano svojim putevima. Žena treba da ispolji snažan revolt protiv svega uskogrudog,

zla i trulog što je nastalo u ličnom i socijalnom poretku uplivom onog dijela muškaraca koji je donosio zakone, a što je protivno ženskoj osjećajnoj biti. Polazi sa stanovišta da su muškarac i žena ravnopravni, ali različiti članovi ljudskega društva, te da svaki ima da doprinosi svoje bitno kulturi u interesu svome i zajednice. U sledećim redovima prikazaću glavnije misli, zadržavajuči se na onima koje mi se čine važnije i savremenije, i nadovezaću na njih svoje kao nastavek vremena koje je prošlo (makar se time katkada mijenjala djelomično osnovna misao), a prelazeći preko onih koje je proteklo vreme več demantovalo.

Danas žena zlorabi svoju oslobođenu snagu na područjima rada muškaraca, koja joj često ne odgovaraju i radi na muški, a ne na svoj način, pa tako ne može da doprinese svu originalnost svoje psihe, ni da razvije maksimum svojih snaga. Ona prema svojoj psihičkoj konstituciji ima specijalno područje rada na kojemu može originalno da stvara i zato je u njenem interesu da se tog područja pridržava, jer rad istom onda usrečuje pojedinca, kad potpuno razvije njegove snage i kad je harmoničan sa sklonostima prirode, a to je moguće samo na polju koje mu je svojstveno. Žena je u svom osjećaju dublja i trajnija, jer mu se podaje svim svojim mislima i snagama, i zato ona stvara u sferi osjećaja, pa je za nju najprikladnije područje rada u kojemu joj osjećaj pomaže da stvara. Nelogično je kad se žena bavi poslom gde ne može da dade više nego osrednju vrijednost, a ne može upotrebiti svoju žensku stvaralačku prirodu. Ženska emancipacija imala bi u in-

ŽENSKI POKRET

JANUAR, 1933