Ženski pokret

и упутиле проглас свима женама Сједињених Држава, да се искупе на једну велику општу трезвењачку скупштину, која се имала одржати 18 новембра 1874 године. Изасланице 16 разних држава стигле су у Кливленд тако да je скуштина била ванредно добро посећена и већ првог дана могло се прићи оснивању једног великог удружења које је у почетку деловало само у Америци. Основа програма је била истицање безусловног уздржавања од сваког опојног пића. Већ крсташки походи жена имали су један изразит верски карактер, па и у овом удружењу оснивачи нису хтели да искључе религиозно-моралне примесе, имајући у виду да је религија један од најмоћнијих потстицатеља хуманих дела. Израђен је добро промишљен план организације; послат је позив свима женама Америке и женама осталих држава. Упућен је и меморандум Конгресу Сједињених држава и изабран је одбор који је имао да развије обимну делатност на пољу васпитања у трезвености. Решено је, такође, да се издаје и један часопис. За претседницу савеза изабрана је Ани Витенмејер из Филаделфије, за секретарицу Францис Вијар.

На главној скупштини следеће, 1875 године, Заједница је унела у свој програм и женско право гласа. У америчком трезвењачком покрету питање женског права гласа играло је врло важну одлуку. Циљ америчких трезвењака био је завођење прохибиције и учешће жена на изборима обећавало је највише изгледа за умножавање гласова у корист партије, која се борила за прохибицију. Следећих година програм Заједнице је знатно раширен и обухватио је сва важнија савремена социјалца питања. Године 1883 почела је Заједница да своје практично деловање прошири и у иностранству. Створен је нов Савез, задржано је досадање име, само је лозинка савеза измењена. До сада је она гласила: „За Бога, за огњиште и за домовину" а од сада „За Бога, за огњиште и за сваку земљу“. Ова организација угловном у томе се разликује од гутемплерске организације што гутемплери највише полажу на врбовање појединаца, на утицај човека на човека, док ова женска заједница дејствује више у оквиру једног општијег социјалног делања и са вишег гледишта. Тако, на пример, ова заједница има око 30 сталних одбора, који своја деловања раз-

вијају на најразноврснијим пољима социјалног делања. Поменули смо већ одбор који је посвећен раду око васпитања омладине. Други један одбор има за циљ подизање безалкохолних локала, трећи се труди да унапреди подизање недељних школа, четврти ради на увођењу међународних помиритељних судова, даље, један се заузима за женско право гласа, за подизање морала и т. д. Укратко, социјално деловање ове женске заједнице обухвата сва могућа поља и не ограничава се само на алкохолно питање, али је зато алкохолно питање ипак на првом месту. Највеће практично значење је постигао без сумње онај одбор, који је имао за циљ, да се заведе обавезна настава о утицају опојних отрова, а нарочито алкохола на човечји организам, па је одбор тај свој циљ и постигао. Ова настава је наиме заведена у свима јавним школама свих држава Уније. То је један успех, на којем амерички трезвењаци имају у првом реду да захвале женијалном стваралачком раду и неуморној ревности претседнице Заједнице г-ђи Мери Хунт. Мери Хунт води порекло из једне врло угледне американске породице. Она је већ по своме рођењу била упућена на трезвењачки рад. Њен отац, Ефрајим Ханчет, био је један од најватренијих првобораца првог организованог трезвењачког покрета и дуго времена је био потпретседник првог америчког трезвењачког друштва. На практичан рад у трезвењачком покрету Мери Хунт се бацила тек много година после своје удаје. Пошто је марљиво проучила алкохолно питање у свима правцима, дошла је до убеђења, да у првом реду омладину треба обавестити о штетности алкохола. Годинама је она водила борбу речју и писањем, док није успела да једна држава за другом уведе обавезну наставу о алкохолном питању. Многобројни уџбеници, који се употребљавају у извођењу ове наставе, већином су састављени од ње или на њен потстрек. Као и Гутемплерски ред, тако и ова заједница има своја омладинска одељења, која су се у појединим државама развила у одличне организације, нарочито у Енглеској. Душа ове женске заједнице од почетка била је Францис Вијар, која је са положаја секретарице 1879 године дошла на претседнички положај. Францис Вијар рођена је 28 септембра 1839 године у Њујорку и била једна од најдаровитијих и од најенергичнијих чланова

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАр, 1933