Ženski pokret

Ha једном месту говори о конфликтима, у које мора да западне у политичком животу сваки свестан човек. Жену онакви конфликти још дубље потресу. Oна каже: „ 3а жену настају такви конфликти још чешће, јер оне имају тако мало утицаја, јер је још тако мало њиховог битног продрло у политику. Ако хоће да учествује у политичком животу, оне су веома често криве што још трају, што се санкционишу и чак уводе таква стања које су оне баш желеле да победе и преокрену. Оне морају да сносе кривицу, иако се ограђују од ње, иако не гласају или се безуспешно противе. Политичка сакривица не произлази само од тога што негде сарађујемо, него и отуда, што смо преслаби да нешто спречимо... Затим д-р Бојмерова поставља овај пример: како би жене сносиле политичку одговорност за рат, јер у садашњој политичкој констелацији рат апсолутно није искључен. Бојмерова је убеђена да жене не би биле у стању да спрече рат и стога би биле сакриве, и оне би морале да врате своју историјску мисију, а то би значило ликвидацију једног великог покушаја“. Тако говори д-р Бојмерова о политичкој одговочности немачких жена, које су, што се тиче просечне политичке просвећености, на далеко вишем степену него што су наше жене. Лако је тражити политичка права, можда не би било ни тако тешко да их добијемо, али како стојимо са свешћу за огромну одговорност коју би примиле овом грађанском функцијом v овом времену? У времену у коме су пале скоро све етичке вредности и у коме се oceћa тако јако трење међу народима и класама? Они који осећају одговорности траже нове Форме, нове садржине, нове путеве баш за оне заједнице које зовемо држава. Траже се државне заједнице које ће бити саграђене на праведности и моралности. Данас cv те заједнице саграђене на интересима на интересима национализма. на интересима привредчих групација, сталежа итд. Преокрет ће доћи, али не може доћи само путем закона и одредаба, пре свега треба ла га тражимо новим духом да могу васкрснути и нова дела и нове снаге, снаге одговорности и солидарности. То треба жене да имају на уму кад траже политичка права. У свом paду ми се трудимо да што јаче пробудимо у женама баш снаге одговорности и солидарности, јер су оне основне снаге сваке заједнице. То убеђење нам налаже дужност да постављамо увек интересе цело-

купности над интересима жене, што није увек лако спроводити, јер се сматра да морамо пошто смо женски покрет гледати само на интересе жене. Али наш покрет је део социјалног покрета. т.ј. покрета који тежи да се цео живот подигне на такав степен да буде загарантована сваком радном човеку егзистенција да никад не стрепи за будућност. У кругу таквог настојања које обухвата тежње свих запостављених и потчињених дакле и жене морамо и једино можемо спроводити наше задатке. Ако напустимо тај круг, деградираћемо наш покрет на покрет без идеала и идеја, на покрет који заступа само материјалне интересе жене. У духу таквог схватања феминизма ми смо свесно и без оклевања пристали на предлог Алијансе женских покрета, који је, на жалост, био сасвим погрешно протумачен. Taј предлог односи се (у склопу других предлога) на редукцију државног чиновништва, предат надлежним факторима у „Меморандуму”. Пре доношења државног буџета за 19321933 годину кипело је у јавности од наговештавања о удаљивању жена, нарочито удатих жена из државне службе. То су биле претеране вести, јер се фактично радило само о редукцији државних службеника, а не о забрани да жена рали у државној служби. Пошто јe било познато да се буџетски расходи морају снизити, лични и материјални, јер су опали и приходи тако је сада у свима државама — и пошто смо знали из искуства ла се код нас врше редукције без система, Алијанса женских покрета је сматрала за свojу феминистичку и социијалну дужност да не прима на себе комотну улогу равнодушног посматрача, него да покуша спречити сваку неправду у једној неизбежној нужди. Стога је београдски Женски покрет пристао на овај предлог Алијансе женских покрета. „Редукција која би се морала спровести, молимо ла се спровеле по једном одређеном систему: да се уопште не редуцирају они државни службеници, који би услед редукције остали без потребног минимума за живот; да се првенствено редуцирају они државни чиновници, чије породице тиме неће бити тешко погођене као на пр. чиновници -- без обзира на пол, који су матријално обезбеђени другим приходима. (куће, ренте, имања итд.). жене, чији cу мужеви високи државни функционери (од III гр. на више), или који у слоболној професији имају прихоле, равне приходима високих државних функ-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАР, 1933