Ženski pokret

2) skloništa udešena po kućama za stanovanje i 3) skloništa udešena po javnim zgradama i fabrikama. Prilikom pravljenja skloništa mora se voditi računa o torne koliki će se broj osoba unutra smestiti. Jer za vreme napada količina vazduha, odnosno kiseonika, strogo je ograničena. Takođe skloništa moraju biti dobro zidana da nigde ne propuštaju spoljašni vazduh. Skloništa u gradskim kućama trebala bi da budu podešena tako da su svima ukučanima brzo pristupačna. Takvo jedno sklonište najbolje je ako je bez prozora, od čvrstog materijala, zasvojeno i snabdeveno vratima koja se hermetički zatvaraju. Sa skloništem u vezi mora da bude jedan dimnjak u kome če biti smešten filter protiv otrovnih gasova. Za izmenu vazduha mora se predvideti ventilator, koji se može terati i strujom i rukom u slučaju da centrala nije u mogućnosti da pusti struju. Ovakvo grabljenje vazduha bilo bi u pravom smislu reči borba za kiseonik, borba za život. Na javnim mestima, po nadleštvima i fabrikama takođe se moraju predvideti skloništa za slučajne prolaznike i za same činovniike i radnike. Pošto bi za ovakva velika skloništa bili skupi filteri, to se preporučuju visoki dimnjaci od 50—60 m., jer se računa da u te visine ne prodire gas prilikom eksplozije. U krajnjem slučaju, ako bi gasni napad zadesio čoveka bez maske ili van skloništa, bolje je da se skloni u kuću, zatvori što bolje vrata i prozore na koje treba da stavi ćebad natopljenu običnom vodom, ako već nema u kući alkalija (n.pr. rastvor sode). Ako pri gasnom napadu čovek ima vremena još bolje je, da izabere neko odelenje bez prozora samo sa jednim ulazom koji će zatvoriiti gore pomenutim ćebetom ili ma kakvom gustom, natopljenem zavesom. Najbolje je, da su gasna skloništa načinjena u podrumu, jer na taj način štite i od brizantnih eksploziva. U slučaju gasnog napada na varoš, predviđeno je da se stanovništvo obavesti sirenama za uzbunu kako bi se na vreme sklonilo, u koliko već stanovništvo nije evakuisano van zone koja je u opasnosti. Takođe je predviđeno da u javnim skloništima budu stručna lica koja bi rukovodila organizacijom samog skloništa i davala uputstva u pogledu čiščenja i održavanja terena, odela, stvari, hrane, vode i vazduha. Čiščenje skloništa i terena vršimo specijalnim hemiskim supstancama, koje uništavaju otrov, a koje posipamo iz manjih ili većih prskalica. Obične prskalice za prskanje vinograda mogu dobro da posluže. Većinu do sada poznatih bojnih otrova mi možemo da neutrališemo drugim hemiskim supstancama, koje sa njima stupaju u reakciju. Tako fosgen pomoću alkalija, hlorpikrin pomoću natriumsulfata, a iperit uništa-

vamo hlornim krečom. Ovo poslednje je naročito važno jer se iperit dugo zadržava na objektima gde padne, a mi ih čistimo pomoću hlornog kreča. Odelo pak zagađeno iperitom može se očistiti i kuvanjem u vreloj vodi, ali hrana i voda i ako se i one čiste, ipak nisu preporučljive više za upotrebu. Obolelima za vreme gasnog napada, treba ukazati prvu pomoć veštačkim disanjem t.j. naizmeničnim spuštanjem i dizanjem ruku, naročito treba im pružiti mir dok lekar ne bi stigao. Uopšte za vreme gasnih napada ne treba se mnogo kretati pa bili pod maskom ili ne, pošto kretanje izaziva dublje disanje. Sve gore što je pobrojano, vazi za one gasove koji su već poznati i upotrebljeni u svetskom ratu. Ali niko ne zna koliko iih ima posle rata stvorenih, usavršenih i novo kombinovanih sa već poznatima. Sve države, na žalost, vredno rade u tom pravcu, brižljvo krijučii svoje rezultate. No ima još jedna opasnost koju do sada nismo pomenuli, a to je napad zapaljivim sredstvima. Od ove vrste napada opasnost je gotovo najveća, jer je odbrana skoro nemoguća. Evo u čemu je dejstvo ovog napada. Pošto se bačena bomba rasprsne, koja je napunjena na primer natriumom, on se rasturi usled eksplozije na sve strane i pali sve što može da gori. Ako se, slučajno, ovakvi požari gase vodom reakcija je daleko strašnija, pošto se natrium jedini sa vodom oslobođavajući vodonik koji sa vazduhom gradi eksplozivnu smešu t. zv. praskavi gas. Ovakve bombe mogu biti punjene i belim fosforom, čije je dejstvo naročito strašno ako dospe na kožu, pošto se opekotina od belog fosfora vrlo teško leči. Najzad, ima još jedna vrsta zapaljivih bomba koje su namenjene teže zapaljivim objektima. N. pr.: metalima. To su bombe napunjene jednom smešom od sprašenog aluminiuma i oksida gvožđa. Pošto se smeša zapah naročitim metkom, razvija ogromnu toplotu, od koje se mogu lako istopiti mnogi metali, pa čak i gvožde. Sve ove činjenice, o kojima smo govorili poznate su svima čak i više. Pa ipak, veliki je broj ljudi koji hoće rat. Zato moramo upotrebiti sve svoje snage da ih uverimo da je njihov put pogrešan, ili bolje, da se staramo da u njihovu dušu dopre makar malo humanosti i ljubavi. Rat pa ma u kom obliku, surov je i uvek donosi suze i smrt. Njegovo razoravajuče dejstvo suviše je snažno, te treba mnogo decenija da produ da bi mirna reka života opet ujednačeno tekla donoseći nove plodove radosti i napretka. Mnoge pristalice brane se činjenicama da je suviše naseljeno ili pak navode materijalnu

АПРИЛ— MAJ, 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

61