Ženski pokret

Spremite uslove za telesno vaspitanje

Narodna skupština je primila zakon o telesnom vaspitanju omladine. Prilikom debate je bilo izgovoreno mnogo lepih reči o važnosti telesno jake omladine. Čitajući sve ove istinite činjenice, i njihove dobre posledice za narod i državu, uzaludno smo tražili isticanje jedne činjenice, koja je od presudnog značenja za omladinu i njeno telesno vaspitanje. Očekivali smo naime, da će bar jedan od mnogih govornika zapitati: , Kakva je fizička i psihička konstitucija velikog broja sadašnje omladine i da li je takva, da joj može koristiti novi zakon?" Jasno je da nedovoljno ishranjenu, gladnu, rahitičnu i t. d. decu ne može ojačati nikakvo telesno vaspitanje, ako tome telu, od prvoga dana njegovog začetka, ne dajemo stalno i dovoljno svega, što je neophodno potrebno da bi telo postalo sposobno za naročito fizičko vaspitanje (n.pr. beogradska "Politika" od 18 decembra donosi podatke da među univerzitetskom omladinom ima 15% —20% tuberkuloznih). Gospoda narodni poslanici učinili bi veoma korisno i istinski patriotsko delo, ako bi hteli da bar jedan dan obiđu naše škole u varošima i na selima, i da se raspitaju o tome, kako su naša deca ishranjena i u kakvim stanovima žive. Uverene smo da bi ih tu stečeno saznanje ubedilo, da moraju pre svega stvoriti zdravu osnovu za primjenjivanje zakona o telesnom vaspitanju. Ova osnova bi mogla biti stvorena vrlo lako, jer je zato samo potrebno da za buduću budžetsku godinu izdašno povećaju kredite za zaštitu dece gospodinu Ministru Socijalne politike i narodnog zdravlja. Ako to učine, mogu mirnom savešću reći: zakon za telesno vaspitanje omladine neće ostati mrtvo slovo, već će biti izvor naše telesne snage. A ako bismo hteli postići stoprocentni uspeh ovoga zakona, mi bismo morali strogo voditi računa o tome, ko ima pravo da stvara nove živote, za koje treba država svestrano da se brine da se razviju u telesno i duševno čvrste građane Beograd

Alojzija Štebi

Почеци феминизма у Србији

Женско питање седамдесетих година код нас. (НАСТАВАК)

Ha жену реалније гледају нови људи седамдесетих година и они траже у њој равноправног друга. Они зато нарочито упиру на школовање женске деце које треба да буде подједнако за оба пола. Дати и жени више образовање биће један од најважнијих задатака новога доба, и оно he то успети и да оствари. Тај феминистички покрет, више идеолошки и који спроводи једна група људи захвата и жене. У нашем друштву појављује се једна млада, енергична, сва од социјалног инстинкта, жена која са дубоким уверењем говори и пише о женској еманципацији. То је «прва српска феминисткиња» Драга Дејановић, која је на прекрету између омладинских идеала и нових слободоумних тежња. Она држи предавања о жени и штампа их у тадашњим књижевним часописима, Матици и Младој Србадији. Она је за једнако образовање мушке и женске деце, јер дужности жене у породици и њена одговорност пред народом налажу да жена буде исто тако образована као и човек. Жена треба и да самостално привређује у друштву и да тежи да се ослободи оних патријархалних предрасуда које жену везују само за кућу и брак под најтежим моралним погодбама. «Права је срећа човекова у

здравој свести његовој; у снази и здрављу телесном и умном, не изузимајући разлике никакве у сполу» тако она формулише слободу личности која вреди за оба пола 1 ). Ова необична жена, даровита, интелигентна и жива, чији је јавни рад високо ценио Светозар Марковић, била је глумица и књижевница по своме таленту, јавна радница по својим способностима и педагог по друштвеном васпитању и позиву. 2 ) Питање вишег образовања женске деце, за које се залагала и Драга Дејановић, све више улази у јавност. Школско питање нарочито се живо покреће у Војводини и то преко штампе. Почетком седамдесетих година није било у Војводини ни једне више женске школе и женска деца су васпитавана по страним заводима. Како је то туђинско васпитање било штетно по наше младо друштво које је тежило да одржи национални карактер, то се све упорније тражило да се у Панчеву оснује једна

1) Драга Дејановић, Еманципација Српкиња. Матица 1870, стр. 56, 81, 109. 2 ) Млада Србадија, 1871 бр. 21. Оглас. Радмила С. Петровић, М. С. Српкиња и Драга Дејановић о женама. Срем. Карловци, 1930.

110

ŽENSKI POKRET

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933