Ženski pokret

и честити другарица». 10 ) Обе школе истицале су да су настава и дисциплина у њима на достојној висини, и да смо се оснивањем ових школа изједначили са осталим културним народима који нарочиту пажњу обраћају женском образовању. Приватни заводи дају само спољашњу углађеност и лажан тон, и одрођују нашу женску децу. Са горчином пише неки анопим поводом тога: «Наравно, после немачког «унтерхалтовања и француског парлирања, амизирања, ешофирања и анујирања» је све српско врло «гемајн» изгледало... Па је ли чудо, да човек код таквих никакве српске књиге наћи није могао, већ саме фриволне фракцуске и немачке романе и крајзербиблиотеке од последњих деморалпзираних литерарних банкрота». 11 ) Као реакција туђем утицају у то време полаже се много на лектиру женског света и крећу се библиотеке за њихово васпитање. Познате су: Мала библиотека браће Поповића и библиотека Преходница у Пешти за коју је Гончаровљев роман Обичан догађај превела једна жена, Марија Лебедева. Против овог заводског, ненационалног и формалног васпитања били су од почетка сви напредни духови, почевши од Светозара Марковића и Драге Дејановић. Подизање државних женских школа сузбило је у многоме овај утицај, прогрес је захватио одмах шире народне слојеве и чињеница да је данас огроман број женске деце у државним гимназијама доказује да та појава није била случајна. У Србији је Виша женска школа постојала још од 1863 г. и она је давала и учитељско звање. Седамдесетих година притицај женске интелигенције коју је дала ова школа приметан је. И број основних женских школа сразмерно се повећава. Почетком седамдесетих година потреба за вишом женском школом јавља се и у Крагујевцу. Стеван В. Поповић који се бавио тада интензивно школским питањем, а нарочито питањем женског образовања наглашавао је потребу оснивања једног вишег женског школског завода, јер је велики број женске деце био по основним школама, а виша женска школа у Београду удаљена је доста од Крагујевца. 12 ) Исте године изишло је у Летопису, у његовом преводу са француског «Девојачко васпитање у Русији и женске гимназије» где је

приказано одлично уређење тамошњих женских гимназија о којима се стара држава, и где су велики културни напори Русије у то доба изражени овако: «Русија не занемарује ни једну живу снагу у земљи, она позива на рад и мушко и женско«. 13 ) Идуће године (1874) пада и покушај оснивања приватне више женске школе у Крагујевцу и што је врло занимљиво, тога покушаја прихватају се две младе девојке које су се духовно развијале под личним утицајем Светозара Марковића. Сестре Милица и Анка Пинковићеве из Новог Сада свршиле су биле педагошки одсек иа Циришком универзитету (1872 —4) и потпомогнуте својим духовним учитељем и вођом Светозаром Марковићем дошле су биле у Крагујевац да оснују вишу женску школу по савременим педагошким принципима. Старија сестра Милица, нарочито, била је ученица и сарадница Светозара Марковића на чији је потстрек и ишла у Швајцарску на студије. У Цириху је у то време било много Рускиња на универзитету, а оне су по речима једног швајцарског професора биле «пијонерке женске еманципације». Ту се и Милица, иначе интелигентна и енергична, формирала као феминисткиња. Руска женска интелигенција у то доба радила је заједно са људима, па духовном ослобођењу. Oна је упорно бранила слободу личности и борила се за нов социјални поредак као и мушкарац. Нинковићеве су виделе у Цириху руске студентске организације које су биле основане у новом социјалном духу и које су радиле са много полета. На жалост оне су присуствовале растурању руске студентске заједнице под претњом руске владе, и морале су дознати и за жалосну судбину оних студенткиња које су се вратиле у отаџбину. 14 ) И Милица, духовна сестра ових Рускиња прошла је истим путем одушевљења, разочарења и патњи. Обе сестре дошавши у Крагујевац живо су радиле да оснују ову школу и да кроз њу шире те нове, слободоумне идеје и на тај начин створе подмладак који ће радити у том правцу. Оне су биле добиле и дозволу да могу отворити школу и њихов оглас изишао под 1 јануаром 1875 године излазио је три пута преко крагујевачког листа Ослобођење. Било је објављено да ће школа Имати четири разреда и да he у њој предавати стручни наставници. Први ћe се разред отворити 1 септембра, а према одзиву биће отварани и други. Од 1 маја биће отворен и пансион за децу која не станују у Крагујевцу. Под огласом који је штампан

10 ) Српска виша девојачка школа у Новоме Саду. Застава 1877, бр. 120. 11 ) Српска виша девојачка школа у Панчеву. Застава, 1877, бр. 135. 12 ) Стеван В. Поповић, О образовању женскиња. Светос. говор. Будућност, 1873, бр. 14—19.

13 ) Летопис М. С. 1873, 14 ) Јавност, 1874, Крагујевац, бр. 36. Подлистак Цирих, декембра 1873.

112

ŽENSkI POKRET

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933