Ženski pokret

крупним словима потписане су биле обе сестре. После овога огласа губи се траг о овом покушају. Светозар Марковић је ускоро затим био ухапшен, болестан и исте године је умро. Рад им је био спречен, јер су политички биле обележене. Да би се обезбедила од гоњења власти, Милица се удаје за Перу Тодоровића. Њена даља судбина позната је. Болничарка је у српско-турском рату, иде затим у иностранство на медицинске студије, у Петроград Цирих и Париз, али се намучена, болесна враћа у Крагујевац и умире ту 1881. Живот и прегнућа ове поборнице социјалног покрета седамдесетих година у нас заслуживали би и да се засебно опишу. Додајмо само да су од ње остали преводи: Једна Јунакиња из француске револуције од X. Таушинског, засебно отштампано 1877 г. и Историја једног злочина од В. Ига. Превела је на руски Марковићево дело Србија на истоку а преводила је и његове чланке за немачке листове. 15 ) После овог покушаја оснивања Више женске школе у Крагујевцу, настаје дуг застој. Вишу женску школу Крагујевац је добио тек 1891 године. Иако је Виша женска школа у Београду дала приличан број образованих жена које су ушле у јаван живот и чији је утицај био видан, погледи па жену уопште, управо на женско питање, у суштини нису се много изменили. Карактеристично је да Милан Милићевић, који се у то доба бави школским и педагошким питањима преводи од Ернеста Легувеа Моралну историју жена, дело врло конзервативно и једнострано у схватању жене и њене друштвене улоге. 16 ) Писац своди женин утицај на породицу а потцењује њено учешће у јавном раду, нарочито у политичком животу. Ипак, известан прогрес се јавља, и то међу женама, које почињу да се удружују и раде на социјално-хуманом циљу. Седамдесетих година пада оснивање женских друштава и то је, несумњиво, важан тренутак у историји нашег феминизма. Жена се више не ограничава на породицу, њен се интерес преноси ина друштвену заједипцу. Јавља се друштвени рад наше жене. Почетком седамдесетих година у Панчеву је било покренуто питање оснивања женске за-

друге која би имала задатак да спромашну а одличну женску децу помогне у спремању за учитељице и да ради не отварању разних женских школа нарочито више женске школе у Панчеву. 0 овоме је била обавештавана јавност преко штампе 17 ) и целу акцију покренула је живо «Једна родољупкиња» иза које се крије може бити Драга Дејановић. Намере су биле искрене, план је био Широко заснован: «Панчевац нека нам буде наш орган, у коме ћемо износити на јавност наш рад да би ступили у везу и са осталим нашим женама, писала је та «родољупкиња». Она је имала уза себе жене за које је била сигурна да «ће пристати на свако добро и ваљано подузеће, које ће једном и Српкиње узвисити на онај степен изображења, на коме стоји женскиње просвећених народа и уједно улити им у душу и срце дух наше миле народности». 18 ) На њен позив одржан је збор жена и био је изабран одбор за израду правила. У Србији су се стварали постепено услови за оснивање једног женског удружења. У друштву се већ осећао користан утицај женске интелигенције коју је дала Виша женска школа у Београду, расадница културе и у другим српским покрајинама. Прво женско удружење основано је у Београду 1875 године, а то је данашње Женско друштво. Пpe овога сталног постојала су само пригодна женска удружења која су радила на потпомагању културних и друштвених установа. Младо Женско друштво развило је плодно свој рад одмах и у српскотурском рату приступило оснивању хуманих одбора за болницу, црвени крст и пострадале у рату. Сва три одбора радила су озбиљно и предано до пожртвовања. Том приликом испољиле су се најлепше особине наше жене, родољубивост, племенитост и исправност у послу кога су се прихватиле. «3а женску болницу кажу странци, да лепше није било ни у француско пруском рату». 19 ) Ово друштво основала је и на челу његовом била г-ђа Катарина Миловук, дугогодишња управитељица Више женске школе у Београду, врло образована, предузимљива и радна жена, уз то свесна и енергична феминисткиња, која је у своје време тражила опште женско право гласа од Сената и бирачко право у Општини

15 ) Милица Тодоровићка. Некролог. Јавор, 1882, стр. 670. - М. Богдановић. Политика, 1933, 7 јан. 16 ) Морална историја жена. Написао Ернест Легуве, превео с француског М. Ђ. Милићевић. Београд 1876.

17 ) Панчевац, 1870, бр. 47. Задруга Српкиња у Панчеву. 18 ) Исто. 19 ) Јавор, 1877, бр. 3. Друштва. Женско друштво у Београду.

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933

ŽENSKI POKRET

113