Ženski pokret

управитељице. У последње време, међутим, почиње се новим реформама. Тако многа места управитељица, чак и наставница, заме њена су људима. који обично те положаје узимају ради хонорара, а као своје споредно занимање у слободном времену. Наводим ради примера. У Скопљу су две женске занатске школе, под старањем друштава Кола српских сестара и Јужних жена. Сада једну води као управитељ један учитељ у пензији, а другу један професор. Оба су ова места примљена за хонорар, јер се сваки у правом времену бави својом професијом. Дакле, потиснуте су две жене са тих положаја, а са њима су и многе остале без хонорара за наставу, коју су у њима обављале (то су биле дипломиране студенткиње које још нису добиле места, на која чекају већ више година). За све ове промене организације које су и створиле ове школе, нису ни питане. Није ово један случај, већ пример којим се хоће да објасни иста појава по многим местима у нашој земљи и то данас када је једино жена позвана да се стара о успеху у свима женским школама, а понајпре о женским радничким школама, и кад је толико пута већ дала гаранцију да уме да их води, јер их је основала, водила и издржавала већ толики низ година. Немамо ништа против да узајамно узимамо учешћа у одржавању оваквих школа, има баш и ту посла и за људе, н.пр. стручњаци мајстори могу да присуствују испитима, можда и да предају по који предмет, али да буду управитељи не. Има зато много разлога. Како he се ти људи интересовати кројењем и шивењем сад, кад су случајно постали управитељи? Где је ту контрола и потстрек за рад у школи и код ученица и код наставница, кад се зна да исти тај посао, за моменат, не разумеју. Тaj рад их до данас није занимао. Не може се без протеста прећи преко оваквих појава. Зашто да људи увек имају право и да

им се прећуте и овакве погрешке, кад се зна да he све то ићи на уштрб нових генерација женске омладине ? Докле да се подноси ћутке свако наметање мушких права, кад је жена спремна за све и одговарала за послове који су јој поверени, уме да их обавља, па често и боље и савесније? Зашто вечито толерирати њихову власт силом прилика, па и сада када се жена у сваком погледу у свету правно изједначује с човеком? Не може девојчица у учитељску школу ове године, нема места, нема права чак ни да конкурише, али њени другови су примани. Нема места за разна запослења за жену, не може у разне професије. Ако је редукција извршена опет, најпре по жени; крива или не, она мора само да буде унижавана и да све отрпи. Па кад се све може сад се заузимају и места за које је свакако позванија од људи места по занатским женским школама. Не знамо које су сад квалификације тражене од људи, али се зна да има много жена са пуним квалификацијама за овакве положаје, па ипак нису постављене. Питамо се како he то примити женска удружења чији је труд од толико година оваквом променом збрисан. Сад кад сте све створиле, нема за вас места, јер има људи који радо хоће да Шију и кроје, па и кад не знају или боље речено хоће макар да и ту «надзиравају». Женски покрет у Скопљу је у више махова расправљао слична питања и да би се нешто учинило и побољшало за корист жена, сазвана је шира седница свих женских организација у Скопљу, и иа њој се дуго дискутовало о свима незгодама које претстоје, ако се овакве мере буду јаче и шире примениле. Шта ће се у томе правцу постићи, видеће се, али се хоће и овом приликом да истакне да нисмо задовољне оваквим поступком и то исказујемо отворено. Скопље

E.J.

„Duh saznanja i duh materinstva

Prošle godine је Ernst Bergmann, profesor filosofije u Lajpcigu izdao knjigu „Duh saznanja i duh materinstva" kojoj je dao podnaslov „sociozofija polova" („filozofska sociologija polova"). On je napisao pod uticajem svetskog rata i do-

gađaja prvih poratnih godina i vrlo jo interesantna, jer se bavi pitanjima najviše diskutova nim u feminističkim krugovima. Poneke nje gove ideje su sasvim nove, ali njegov stav je od lučan i, pored sveg pitanja da li se mogu sva nje gova gledišta primiti bez kritike, mislimo da je vrlo interesantno upoznati se s njima. Mi ćemo se ovde ograničiti da iznesemo Bergmanove ideje ne ulazeći mnogo u kritiku.

* Ernst Bergmann: Erkenntnisgeist und Muttergeist. Eine Soziosophie der Geschlechter. Ferdinand Hirt Breslau, 1932, str. 448.

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933

ŽENSKI POKRET

103