Ženski pokret

Шта je руководило наше законодавце и водеће људе, да дођу на такву мисао, да се удате жене отпуштају из државне службе а у будуће, да се ограничени број женских лица прима у јавну службу? Неки кажу социјална правда! На то би се могло рећи: зар не би проблем социјалне правде био праведније решен, да се високим државним чиновницима забрани, да поред велике плате примају још по два до три хонорара и неколико тантијема од чијих прихода би могло да се плати и издржава десет и више чиновника. Социјална правда би се задовољила, а и државни интереси, кад би она лица која су већ ислужила своју службу била пензионисана, а на њихова места кад би дошли млађи. Исто би се много учинило за социјалну правду када би строжије проводили законске прописе, да се пензионери који примају пуну пензију не упослују као хонорарни у јавним и самоуправним службама. Социјална правда захтева иста права и исте дужности за свакога, да се једнако цени рад и способност без обзира на пол. Ко савесно и поштено не врши своје дужности, напоље с њим из државне и самоуправне службе, па био то мушкарац или жена. Ако се докаже да нека од жена чиновника нема прописане спреме за положај који заузима, да своју дужност не врши по постојећим законским прописима, у одређено време да није на дужности, из посла да се извлачи тражећи протекције, нико се неће бунити да такве жене буду отпуштене из јавне службе. Зар би било право одузети жени право интелектуалнога рада и развитка њезиних душевних и интелектуалних способности? То не би значило прогрес, већ страшан назадак за наше друштво. Зар би се могло дозволити, толика стечена знања да се не искористе у доба, кад оскудевамо у раденицима у свима гранама привреднога и јавнога живота? Зар би било право и морално, да се толики труд и напор око школовања и оспособљавања женске деце за разне интелектуалне професије, уништи? Данас је идеал да се сваком човеку дадне прилика, да развија своје душевне способности до максимума, да се оспособи за рад па био то мануелни или интелектуални, и на такав начин да буде користан члан друштва а никоме да није на терету. Питање отпуштања удатих жена из јавних служби и ограничено примање женских лица у јавну службу, врло је важан социјални проблем, јер задире у живот хиљаде чланова породица, спутава нормални културни и про-

светни развитак нашега народа, кога половину претстављају жене а које су важни фактори у породици на којој се заснива цела држава. Зато при решавању тако важнога питања требало би бити јако опрезан. Да је наш народ тачно схватио и оценио од коликога је значаја образовање и васпитање женске омладине, сведоче нам оне хиљаде женске деце, која похађају разне средње и високе школе и та тај начин стичу стручна образовања и спремају се за самосталан рад. Питање просвећивања и стручног образовања жена, схватиле су тачно широке масе и то нам може бити највећа гаранција за наш напредак и успех. Са потпуним правом тражимо да и даље суделујемо на израђивању нашега друштвеног и јавног живота. Сложно ћемо се борити за своја лична, грађанска и политичка права, која нам као равноправним грађанкама и припадају. Уверени смо да he нам рад бити од великога значаја по културни и привредни напредак нашега народа. Сарајево Вида Чубриловић

Вида Чубриловић

Следећи говорници г-ђе Николетић из Скопља, др. Анка Миљан-Шврљуга из Загреба, Ивановић из Скопља и Паулина Албала*, у име Удружења универзитетски образованих жена, дале су у својим излагањима пуно доказа о потреби да се жени, била удата или неудата, не спречава њен развитак, да јој се не спречава самостална зарада, јер се тиме спречава само органски развитак народа и државе. Из публике се јавила за реч још г-ђа др. Рашковић. Затим је била примљена следећа Резолуција: Југословенски женски савез изјављује: I Најодлучније се противи да се за поправку данашњег тешког стања употребе полумере, као што су: редукција чиновника и намештеника, смањење плата и надница ит.д. већ сматра да се мора приступити систематским реформама које захтевају битни народни интереси. Стога предлаже следеће: На основу структуре нашег становништва, од којега се 80% бави пољопривредом, шумарством и рибарством и на основу факта да

*) Реферат г-ђе. Албале донећемо у идућем броју.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР—ФЕБРУАР 1934