Ženski pokret
Кроника
Из „Политике" и „Времена" од 27 и 28 фебруара 1934 године: Из говора министра финансија: I „Господо, ми морамо бити начисто одмах, да цео тај рад финансијски неће донети неке нарочите и особите резултате. Ми не можемо очекивати, да ћемо на тај начин постићи уштеду на стотине милиона динара. Далеко од тога. Та одредба данас донесена у изутетно тешким временима, кад огромна маса чиновништва живи само са својим редовним принадлежностима, има претежно морални, а затим и социјални карактер. Из текста тога амандмана, ви сте видели, да је влада тражила овлашћење, да те уштеде које буду постигнуте из ревизије специјалних додатака, хонорара, награда и других споредних примања државних службеника искористи, да пружи упослења новим кандидатима, који месецима и годинама чекају на упослење у државној служби. (Буран аплауз). Проблем није прост, ни једноставан. Ја сам прикупио податке, да би се тачно оријентисао о томе питању, о укупном броју тога младога света који је свршио школу, а који данас лута улицама и тражи да добије и најскромније запослење. Број није такав, да нас може оставити потпуно равнодушним. Код свих министарстава има данас 1722 молбе младића са факултетским квалификацијама, који чекају упослење; 2290 молби младића са стручном спремом који су свршили неку стручну школу и који чекају то исто, а има 1165 младића са гимназијском матуром, тако да их укупно до сад има свега 5187. Питању упослења тога младога света, влада је посветила своју пажњу, и посветиће је и у будуће, јер то he за њу бити потстрек, да овом послу ревизије споредних примања и редукције награда и хонорара и свих осталих примања приступи са енергијом, да би овај велики и крупан проблем што ефикасније решила. (Буран аплауз). Тај посао радиће са крајњом обазривошћу, јер ту не можемо поступати револуционарно, него морамо се трудити, да будемо праведни према свима и свакоме, а нарочито да избегавамо да се на једној страни учини правда, а да се на другој страни учини неправда. Зато, господо, та овлашћења биће искоришћена тако, да уредбе које буду донете, буду систем промишљеног рада, у коме he доминирати на првом месту социјални моменат, а то he рећи осећање правичности."
Господин министар финансија је бројао само молбе младића... Из говора посланика др. Шећерова: II „Највећи извор за могуће уштеде лежи у овлашћењу које Министарски савет добија да спроведе рационалну штедњу, да уреди мењање правних основа и услова за досадашњи расход. Магли би се поставити с правом приговори да ли је оправдано да законодавна власт, Народно претставништво, Народна скупштина, Сенат преноси и делегира ту своју законодавну функцију на Министарски савет, и да ли се у том погледу није отишло далеко. Господо, да се то правило оцени, ја бих поставио претходно питање: је ли могуће брзо и ефикасно мењање правних основа редовним законодавним поступом кад постоје четири инстанције? Очевидно, поступак који обухвата више инстанција је врло спор, није ефикасан и не би довео до оних резултата које финансијски одбор предлаже, а за које ми верујемо да цела земља жели да се изврше брзо и ефикасно. Не стојимо само ми пред тим проблемом. Пред тим проблемом стоје и сви други парламенти у страним земљама. Никад не можете извршити финансијску санкцију редовним законодавним поступком. Ако се сећате оне класичне финансијске санкције Француске из 1926, 1927 и 1928 године, и она је извршена на основу делегираних законодавних овлашћења које је добила влада Поенкареова и која их је и извршила.“ Г. пославик др. Шећеров је раније припадао демократској партији и сигурно зато тако веселим срцем одбацује демократска права парламента... Један једини глас у одбрану жене: III Г. Димитријевић се први залаже за нормалније регулисање чиновница, и вели: „Не може се једним грубим законом nočeta читава већ створена интелектуална и културна снага женског рода. То би био удар по нашу културу, то би био удар и за хиљаде индивидуалних интелектуалних снага, а тим самим то би довело до поремећаја свих здравих односа и социјалних и моралних. Регулисање овог питања може бити само на једном здравом критеријуму а то је не гонити из службе државне сав женски пол, него подврћи га здравом критеријуму квалификација и способности, а тим he бити задовољени и сви други социјални обзири. Сваки други поступак био би груб и некултуран.“
12
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1934