Ženski pokret

svetskog mira". Na molbu Ž. pokreta održane su propovedi o miru u pravoslavnim crkvama i sefardskem hramu. Ostale crkvene vlasti nisu se odazvale molbi Ž. p. da se taj dan održe propovedi o miru. Ženski pokret je izradio odgovor na anketu Internacionalnog instituta „Da li se može predvideti rat?“ Odgovor je štampan u listu Ženski pokret. Na širem sastanku sa članicama referisala je gda. Dr. Maša Živanović o Remarquovom romanu „Povratak", u svom referatu naglasila je pacifistički značaj knjige. 4) Zadrugarski rad. Ženski pokret je posvetio velik dio svog radnog programa rešavanju pitanja teških ekonomskih prilika sadašnjice tražeči sa svoje Strane put za normaliziranje ekonomskog i privrednog života. Radeći na tom polju Ž. p. je došao do saznanja, kakvu važnu ulogu ima u našem ekonomskom životu zadrugarski pokret, koji bi mogao, osobito u našem poljoprivrednom životu, doprineti mnogo k ozdravljanu ekonomskih prilika i k raščišćenju današnjeg ekonomskog haosa. Ženski pokret polazeći s toga stanovišta organizovao je nekoliko predavanja iz oblasti zadrugarstva, sa željom da populariše zadrugarski sistem. Predavanja, koja su stvorila jedan kompletni ciklus, održala se jednim delom u K. s. s , drugim delom u prostorijama Sokola jesu: 1) Šefkija Bubić: O principima zadrugarstva. 2) Borislav Kovačević: Značaj i razvoj zadrugarstva. 3) Šerif Bubić: Zadrugarsvo i reforma seoskog zadrugarstva. 4) Marko Ilić: O osnivanju zadrugarstva, 5) Nikola Jarak: Nabavljačke i potrošačke zadruge. 6) Dr. Vita Kajon: Zadrugarstvo i štednja. Ženski pokret je stupio u vezu sa Internacionalnim savezom ženskih zadruga u Londonu. Objavio je njegov proglas „Ženama i majkama" i program kongresa (u augustu o. g. u Londonu). 5. Razne akcije Ženskog pokreta. Ženski pokret je sudelovao u mnogim važnijim akcijama u zajednici sa sarajevskim društvima. Sudelovao je pri dočeku Jedinstva sveslovenskih žena, koji je organizovalo Kolo srpskih sestara. Tom prilikom uvideo je Ž. p. da Kolo s. s. kao društvo plemenski opredeljeno, ne može pored najbolje volje, da okupi žene svih plemena našega naroda i u tom smislu stavio je na sednici kancelarije J. ž. s predlog: da kancelarija J. ž. s. traži, da se u Savezu stvori sekcija, koja če raditi na programu Jedinstva. Pretstavka je bila primljena većinom glasova. Pokret je sa

svoje Strane upozorio na tu pretstavku ostale savezne kancelarije i Pokrete. Odgovor je stigao samo od savezne kancelarije u Ljubljani i bio negativan. Ženski pokret je održao nekoliko sastanaka sa delegatima pojedinih ženskih društava radi sudelovanja u delenju pomoći nezaposlenim i potpisao je akt upućen Banskoj upravi, u kome potpisana društva traže, da se jedan deo pomoći nezaposlenim deli preko društva. Ponuđena saradnja je bila odbijena, obećano je samo da če gradsko načelstvo uzimati u obzir preporuke društva. U ovoj radnoj godini priredio je odbor jedno umetničko veče: „Veče narodne pesme“ u Jugoslovensko-ruskoj ligi. Na umetničkom programu su sudelovali gđe: Jefa Palavestra, Marija Jančak, gg. J. Palavestra, Balistić, Trboglav, Stanković, Danon. Čist prihod 262 dinara. Na kraju svog izveštaja naglašavamo, da sam odbor Ženskog pokreta nije zadovoljan svojim radom ne s obzirom na postavljene ciljeve, nego s obzirom na postignute rezultate. Nije dakle greška u programu, nego je nedostatak radnih snaga i pomanjkanje materijalnih sredstava onemogućilo, da se do kraja uzvede postavljeni program. S obzirom na radne snage, konstatujemo ovo: iz novog izabranog odbora odmah u početku nove radne godine 1933 istupilo je 7 članova i od onih koje smo kooptirali iz članstva, da popunimo odbor, opet su istupile četiri tako da je svršavanje svih poslova spalo na veoma ograničen broj radenica, koje su i inače preopterećene poslovima i brigama. I koliko je fatalno istupanje odborskih članica za vreme radne godine za sam rad, toliko je to i veoma nesimpatična pojava s obzirom na ozbiljnost tih članica, jer stupanje u odbor i istupanje nakon dva tri meseca znači nesavesno shvatanje dužnosti i nepoznavanje programa Ženskog pokreta Ali, pošto se Ž. pokretu ne samo kod nas nego i svagde na svetu svakim danom nameću nove i sve veće dužnosti, mi moramo tražiti ozbiljne i pouzdane radnice, da tim dužnostima udovoljimo. Danas, kada van kuće zaposlenim ženama preti redukcija sa Strane države i konsekventno tome i sa Strane privatnih preduzeća, i onima, koje rade u kući ugrožava se minimum egzistencije za njihovu porodicu, mislimo da niko ozbiljan ne može tvrditi, da je Ženski pokret jedan kapris, jedna suvišna organizacija za uski krug intelektualki, nego će, nadamo se, shvatiti da je Pokret danas više nego ikada pre, jedna neophodno potrebna organizacija, kroz koji govore žene, koje pravilno misle i dobro osečaju, te stoga s pravom hoće da učestvuju u organiza-

АПРИЛ 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

41