Ženski pokret

сечно, што га губитком целог личног додатка по најновијој уредби износи на месец 700 1100 дин. Јасно је свима нама да овај велики материјални губитак није погодио само удате учитељице, већ је то губитак целе њене породице и то велики и ненакнадив губитак. Терет штедње и терет, назови, социјалне правде ове уредбе пао је свом тежином и највише на удате учитељице, јер међу удатим чиновницама учитељице чине највећи број, можда 3 / 4 њих у држави. Каква је и колика диспропорција у примању принадлежности двеју учитељица удате и неудате у истој VI групи и обе се са истим дужностима и радом изнећемо само један пример: удата има четворо деце, неудата сама; неудата прима 2.700 дин., а удата само 1.600 д. месечно, дакле за 1.100 д. мање. Исти овај неправилни однос постоји између удате мајке учитељице и нежењеног колеге учитеља, а затим сваког другог самца чиновника. Ова уредба има и других великих недостатака, као: учитељица мајка са 20 година службе има скоро исто примање као неудата учитељица и чиновници почетници. Укупно узев изгледа, као да се заобилазним путем хтело ставити до знања женама уопште, па и учитељицама, да нису пожељне у државној служби, те да се окану будућег школовања и претендовања на упослење. Као да жене из неке обести, а не због економског стања, сложеног и скупог живота, напуштају узак домаћи круг и прихватају се сваког и најтежег привредног рада, па и државне службе. У доба тешке економске кризе жена је уласком у државну службу омогућила и заснивање породице, које би без тога доприноса или биле немогуће или би неминовно падале на терет државе. Уместо оштећења и запостављења, какво су доживеле жене чиновнице овом уредбом, чини нам се да је требало баш помагати те њене подухвате у подизању здраве породице, јер то је сигурно и у интересу државе. Што важи за жене чиновнице, то важи и за жене учитељице. Она је увек била идеална мати, одлична домаћица, савесна учитељица и вредна социјална и национална раденица. Данас пак, као да се почиње друкчије мислити. Међутим, сем тог национално - моралног момента, уредба има у погледу удатих учитељица и баш економских недостатака, са гледишта општих, државног. Удајом учитељице отпадају издаци око свих замена, јер је замењује муж учитељ. Удате учитељице доживот-

но улажу за личну пензију, а смрћу мужа не примају је као друге жене, а то је двострука, знатна уштеда у држави. Учитељске удовице и жене учитеља ратних инвалида упућене су саме да се боре за још незбринуту породицу, што оне савесним радом и постижу. Као наставница у школи никад није подбацила већ напротив, својим материнским осећајима улаже и један драгоцени вишак, јер боље осећа и разуме дечију психу. Тим племенитим матерњим осећајима, мајка учитељица солидно формира карактере и своје деце и својих васпитаника. По забаченим селима, она је са својим мужем једина светла тачка, у коју цела околина упире очи. Она је и лекар чија се упутства најрадије слушају, она је саветодавац у најтежим догађајима, прибирач народне песме и приповетке, народног веза и рукотворине. После толиког напорног рада, који исцрпљује њене физичке и душевне моћи, учитељица мати с правом је заслужила да спокојно одахне и без трзавица се одмори у скромном породичном куту, а и да прикупи снаге за даљи напорни рад на народном просвећивању. Међутим, материјално оштећена и морално погођена, потребног елана за будући рад тешко да he имати. На основу свега реченог о овој уредби, неоспорно је да је њом најосетније погођена удата учитељица и њена породица, што не иде у прилог социјалне и моралне правичности. Уз дубоко крњење наших законских права није сигурно да ће се њом постићи и неки озбиљнији и трајнији ефекат. Бројне стотине незапослених интелектуалаца оба пола не могу се упослити укидањем једног специјалног додатка само једној половини једног дела државног чиновништва. Тај важни и актуелни проблем може се успешно и социјално правично решити само једном правом социјалном уредбом, како ју је и г. Министар финансија у првобитном облику замислио, тј. да за ово државно питање поднесу жртве апсолутно сви чиновници без разлике полова и категорија, а у прогресивној сразмери према свима њиховим приходима и главним и споредним. У том случају цео наш учитељски сталеж поднеће сваку жртву, само да не буде „ни по бабу ни по стричевима". Реферат на скупштини Ј. ж. с. у Ковиљачи. Анђелија Милићевић из Вршца.

Анђелија Милићевић

■MAJ— JUSI 1.534

ŽENSKI POKRET