Ženski pokret

se sastadoše da pokažu što znadu i što rade. Od žena je govorila Bugarka G. Ivanova-Mavrodinova iz Sofije, o starim bugarskim bazilikama. Od naročitog interesa baš u bugarskoj sredini bila su predavanja profesora Dolgera iz Minhena („Bulgarisches Zartum und byzantinisches Caisertum"), te profesora Ostrogorskog iz Beograda („Die Krönung Simeons von Bulgarien durch den Patriarchen Nikolaos Mystikos“), Na Balkanskem Poluostrvu zbivala se analogna pojava kao na Apeninskom. Varvarski Germani, najpre Franci pod Karlom Velikim, posle Nemci pod Otonima i njihovim naslednicima težili su da zagospodare carskim Rimom, nakon što su usisali njegovu nadaleko razgranjenu kulturu. Simeon Bugarski i Dušan Silni opajali su se kulturam vizantiskom i sanjali su o tome kako bi zaseli na presto vizantiskih careva u Carigradu. Nemci, Francuzi i ostali zapadno-evropejski narodi koji su baštinici rimskog teritorija i njegove kulture već su davno do u tančine proučili rimsku istoriju. Već davno se na Zapadu proučavanje elemenata nacionalne istorije temelji na solidnom poznavanju istorije rimske države iz koje su svi varvari Zapada crpli svoje kulturne početke. Na Istoku zbog teških političkih prilika prešlih vekova i večitih borbi za opstanak nije bilo moguće da se pomisli na jedan zajednički rad svih onih nacija koje su svoje kulturne početke primili iz Vizantije. Tek sad je ovde osvanulo sunce, jače i lepše nego ikada. Nakon svetskog rata, čim su se sredile prilike balkanskih država, vizantologija je doživela svoj procvat. Do svetskog rata ovom su se naukom bavili Francuzi, Nemci, Rusi i dr., a oni narodi, na čijem se terenu razvijala nekad Vizantija, ta najkulturnija država sveta u srednjem veku, čamili su u turskom ropstvu. IV vizantološki Kongres koji je netom održan, ovenčan je ne samo aureolom slobode, nego i aureolom samosvesti i velikog progresa koji balkanske narode čeka u budućnosti. Povoljne političke i ekonomske prilike uvek su se u istoriji odražavale na znanosti i umetnosti. Tako i danas, u vreme kad se ugledom sve više diže Jugoslavija, Bugarska i Turska, kad se konsoliduju prilike u Grčkoj i Rumuniji, diže se interes za vizantologiju i čine se zajednički napori uz saradnju ostalih i ranije za vizantologiju zaslužnih naroda,

da se osvetle svi tamni kutovi istorije Vizantije i time ujedno rasvetle i sve tamne stranice nacionalnih istorija balkanskih. Kongresisti su u slobodno vreme mogli da pod uzornim vođstvom odbora razgledaju sve znamenitosti u Sofiji i da upoznaju njenu lepu okolinu. Razgledali smo bogati narodni i crkveni muzej. - G-đa Kacarova vrlo nas je ljubazno vodila kroz etnografski muzej. Mnogo se za nas žene brinula g-đa profesora Veljkova, a od svih najviše g-đica Zlatka Čolakova, uvaženi pisac i profesor III progimnazije u Sofiji. Govorile smo svojim jezicima, a ukoliko se nismo sporazumele spasila nas je koja reč iz nemačkog ili francuskog jezika. G-đica Čolakova nas je na rastanku darovala lepim komadima bugarske narodne grnčarije i svojim knjigama. Srdačno smo se od nje rastale i odlučde da ćemo ostati u prepisci zbog međusobnog bližeg upoznavanja naših veoma srodnih jezika. Uopšte je nepojmljivo koliko se malo poznajemo, Bugari i mi, kraj tolike teritorijalne blizine i kraj tolike krvne i jezične srodnosti. Kongresistima u čast priredilo je pevačko društvo „Rodina" prvoklasan koncerat starih religioznih i nacionalnih pesama, a u pozorištu davana je uzorno gostima u čast opera „Hovanščina" M. P. Musorgskoga. Na dvoru je prigodom svečanog prijema gostiju Kralj Boris govorio duže vremena s jugoslovenskim profesorima i to našim jezikom, što nas je vanredno ugodno iznenadilo. Bilo nas je desetak koji smo goreli željom da vidimo Carigrad i zato smo pre završetka kongresa ostavili Sofiju i koristeći se besplatnom vožnjom otputovali za Varnu na Crnom Mora. Tamo smo se ukrcali u bugarski brod „Car Ferdinand" koji nas je doveo željenom cilju. Sad me pitaju kakav je Carigrad. Odgovaram: Carigrad je priča o kojoj se da pričati u hiljadu verzija. Pitaju me kakova je Sofija. Sofija je kolosalna, ogromna, koliko i Beograd i Zagreb. Ima široke, moderne bulvare, divne palate, crkve, parkove. Od triju sestara Beograd ima bezuvetno najbolji smeštaj, Zagreb najharmoničniji izgled, a Sofija najidealniju klimu, jer leži preko 500 metara nad morem.

D P.

Молимо претплатнике да пошаљу претплату за 1934 г.

114

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР 1934