Ženski pokret
моћништва ова: што се штитник поставља малолетним лицима лишеним очинског старања; скрбник се поставља лицима која су из других разлога, а не због малолетности, неспособна да се старају о својим пословима, а која могу бити и пунолетна. Међу тим лицима, делимично лишеним делатне способности, поставља се помоћник. Штитник је дужан да се стара и о особи малолетника као и да управља његовим имањем; док се скрбник и помоћник могу старати само о имању скрбљеника, а могу и о његовој особи. Суд чим дозна за потребу постављања штитника, мора га поставити по службеној дужности. За штитника не могу бити постављена она лица која не уживају делатну способност, као ни она, од којих се не може очекивати, да ћe штићеника пристојно васпитати и корисно управљати његовом имовином. По предоснови, калуђере и странце не треба, по правилу, постављати за штитнике. За штитнике се неће постављати ни они, које су отац или мати искључили из штитништва, или они за које се зна, да су били у познатом непријатељству са родитељима малолетника или и са њиме самим. Удата жена може се поставити за штитника уз пристанак мужа, изузев ако је њено рођено дете, у ком јој случају тај пристанак није потребан. Пристанак јој није потребан ни кад је са мужем у растави, или му је боравиште непознато, или ако му је делатна способност смањена услед душевне болести. Жени уопште дозвољено је да буде штитник, само јој се противу њене воље ова дужност не може наметути (изузев ако је мати или баба). Овде је згодно напоменути, како се поступало у току година са могућношћу да жена буде штитник. Закон о старатељству 1872 године забрањивао је жени уопште, изузев матери, да буде штитник. Уредба о убрзању рада код судских власти из 1921 године дозволила је жени уопште да буде тутор штитник, шта више, наметала јој је ту дужност третирајући је исто као и мушкарца, и она се ове дужности могла ослободити само из разлога општих, који су и мушкарцима признати. Истина у пракси и после ове уредбе ретко је постављена жена за тутора, изузев као мати или баба малолетникова. Садања предоснова даје јој у овом погледу један фаворизован положај, јер као што смо навели, та јој се дужност може доделити само са њеним пристанком. Иначе разлози са којих се дужност штитника може одбити ови су: навршена 60 година живота, старање о петоро деце или унучади, или вршење једног тешког штитништва или три
мања. Сем тога болест, звање или удаљеност од штитничког суда. Штитник се може поставити по тестаменту, по предвиђености избора у закону и по избору суда. Родитељи могу тестаментом да одреде штитника својој деци, а ако то не учине (или наступи сметња у његовом постављању) онда закон предвиђа у првом реду брачну матер, затим деду, па бабу са очеве стране; а ако ових нема, онда најближег сродника. Ако оваквих лица нема, онда ћe судија учинити избор. Небрачном детету суд може поставити небрачну матер за штитника. Ако се ко не би могао примити штитништва са разлога набројаних, морао би у року од 14 дана, од кад је сазнао за судски налог о своме постављењу, известити суд наводећи зашто не може да се прими те дужности. Штитник у дужност ступа по налогу суда и пошто се заветује да ћe малолетника на честитост, побожност и врлину упућивати и према његовом сталежу васпитати за корисног држављанина, као и да ћe имовином марљиво управљати добија штитник и формалан акт о своме постављењу на ову дужност. По предоснови предвиђена је и установа заводског штитништва, као и генералног штитништва. Прво се састоји у томе, што кад се малолетник налази у неком заводу за принудан рад или поправку, или у каквом заводу који се стара о васпитању малолетника, а чије је статут одобрила државна власт, тада се таквом малолетнику не мора постављати посебни штитник, већ ћe штитничку дужност вршити старешина завода. Генерално штитништво састоји се у томе, што ако се не би нашли подесни штитници, који би имали да чувају права и интересе сиромашних малолетника, онда би се штитништво пренело на погодног органа јавне управе или на неко удружење за заштиту омладине. Предвиђена је и установа саштитника (помоћног штитника) и то жени штитници који мора бити мушко лице, а суд ћe joj га придодати у овим случајевима: 1) ако је отац малолетника тестаментом предвидео саштитника мајци као штитници; 2) ако штитница (жена) затражи ово постављење; 3) ако суд нађе за потребно ово постављање; 4) ако се небрачна мати постави за штитника а интереси детињи ово постављење захтевају. При избору саштитника, по предоснови, треба имати у виду вољу очеву, предлог жене штитнице и најзад сроднике малолетника. Предоснова налаже, да се старање о особи малолетника у првом реду поверава матери, чак и онда ако она није штитник или се пре-
8
ЖЕНСКИ ПОКРБТ
ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1936