Ženski pokret

наглашених делова. Може овако учињен распоред да обухвати сву имовину оставиоца, а може и да је не обухвати. И Предосновом је предвиђено и регулисано право прираштаја у наслеђу. Изјава последње воље подлеже и унутрашњој и спољашњој форми. Унутрашња мора садржавати име наследника, а обе и тестаменат и кодицил морају бити: промишљене, одређене и слободне (без принуде, преваре и заблуде). Узроци неспособности за изјаву последње воље, по предоснови, ови су: 1) недостатак урачунљивости, 2) одузимање својевласности (немање делатне способности), 3) недозрелост (недорасли). Малолетници, који нису напунили 18 година, могу последњу вољу изјавити само усмено пред судом или јавним бележником. 4) Узрок неспособности за изјаву последње воље је и битна заблуда, како у погледу лица тако и имовине. Да ли је једна наредба, која садржи последњу вољу, ваљана или не, зависи од тога, да ли је који од ових узрока у тренутку њеног изјављивања постојао или не. Спољашња форма изјаве последње воље, ако је писмена без сведока, мора бити својеручно написана и потписана. Предоснова затим препоручује (иако не захтева) да се назначи дан, година и место кад се и где последња воља изјавила; као и ако је више исписаних листова, да су ови повезани или да је сваки од њих потписан све у циљу избегавања спорова. Ако је оставиоцу последња воља од другог писана no његовој жељи, он је мора потписати, ако је писмен, а затим пред три способна сведока изјавити (од којих бар двојица морају истовремено бити присутни изјави), да то писмено садржи његову последњу вољу, на којој he се потом и сведоци потписати. Сведоци не морају знати за садржину ове последње воље. Ако оставилац није писмен, уместо потписа ставиће свој рукознак у присуству сва три сведока. А ако не може да чита, један he му сведок, пред другом двојицом, састав прочитати а он мора потврдити да састављено писмено одговара његовој вољи. Друга двојица сведока морају пре читања и сами ради контроле прочитати састав. Писац последње воље може бити и сведок истовремено, али он не може да чита сачињени састав оставиоцу. Форма приватне усмене изјаве последње воље мора бити изјављена пред тројицом способних сведока, којима се препоручује да је написмено ставе „ради лакшег памћења". Оваква изјава мора бити под заклетвом потврђена од сведока, на

захтев свакога коме је до тога стало; у крајњем случају бар од двојице оваквих сведока. Пред судом може оставилац своју изјаву последње воље да да писмено или усмено. Писмену мора бар својеручно потписати и лично суду предати. Изјава пред јавним бележником дата мора бити изјављена пред двојицом бележника или пред једним бележником и двојицом способних сведока. Неспособни сведоци при последњим наредбама, по Предоснови, су: лица испод 18 година, лица неурачунљива, слабоумна која су потпуно или делимично лишена делатне cпoсобности, слепи, глуви, неми и они који не разумеју језик оставиочев. Сем тога, као сведоци неспособни су и они наследници или легатари, у погледу дела који се њима оставља, као и њихови брачни другови, родитељи, деца, браћа и сестре. Затим лица, која су с оставиоцем у тазбини у истом степену, као и његови укућани који служе под платом. Да би и оваква наредба била пуноважна, мора бити од оставиоца својеручно написана или од три сведока потврђена, али који су ван круга лица које смо сада набројали. Новлашћени тестаменти по Предоснови су они, који се начине за време путовања по мору и у местима где куга или слична епидемија влада. Код оваквих се прима и сведок са напуњених 14 година, а довољна су и само два сведока од којих један може и да пише изјаву. У случају опасности од заразе није потребно ни да су оба сведока у исто време присутна. Ако оставилац преживи ове опасности, онда оваква наредба губи снагу са протеком 6 месеци од путовања или епидемије. Код свију до сад изложених тестамената, ако се не пази на ма који од услова који се захтевају (а не препоручују), већ у погледу њих наступи неки недостатак, изјава последње воље неће бити пуноважна. Прописи о тестаментима Предоснове и изворника се слажу. Док по срп. гр. зак. до 24-V-1911 било је омогућено усмено тестирање и пред сведоцима и то као један од обичних начина, а не само као повлашћен тестаменат. Услед тешкоће доказивања усмених тестамената, као и злоупотребе са сведоцима, те године је изменама и допунама срп. гр. зак. та могућност укинута. Тада је прописана и обавеза стављања датума на тестаменат, док је означење места остало и даље препоручљиво. Предоснова поред обичне предвиђа и фидеикомисарну субституцију, која се на наследнике, као савременике оставиочеве, може ра-

MART-A PRIL 1935

ŽENSKI POKRET