Ženski pokret

спростирати на више њих, али ако се односи на потоње наследнике који још нису зачети фидеикомисарна супституција престаје чим имовину стече први потоњи наследник, који није савременик. У погледу фидеикомисарне супституције предоснова је следовала своме изворнику, док је по српском грађанском закону фидеикомисарна супституција, иако узета пре 90 година из истог изворника, ограничена, т. ј. могућа само у случају, ако је фидеикомисарни супститут неспособан за тестирање или ако је способан умро без тестамента и без потомства. Предоснова и код легата предвиђа могућност обе ове супституције. Фидеикомис (породични) као преживела установа није узет из аустриског грађанског закона. Последња воља може садржавати и неко ограничење; може бити измењена или и сасвим укинута. У том евентуалном укидању и измени и састоји се опозивност у законској дефиницији о последњој вољи. Ограничење последње воље може бити учињено постављањем неког услова; чињењем зависном од времена или од испуњења неког налога. Услов је догађај од чијег испуњења или неиспуњења може да зависи какво право, у овом случају засновано на последњој вољи. Услов не сме бити неразумљив, јер he се у том случају сматрати као и да није постављен; не сме бити немогућ и недопуштен; а ако се односи на неступање у брак имаће важности само тако, ако спречава брак пре пунолетства, ако се ставља обудовљеном лицу које има деце или, ако се ставља за неступање у брак с извесним лицем а не уопште. Услов стављен наследнику односиће се и на потоње наследнике (супституте) само, ако је оставилац то изрично одредио.

Једна наредба последње воље може бити укинута: прављењем нове, јер доцнији тестаменат укида ранији, и позивањем, које може бити усмено или писмено (у форми последње воље) или уништавањем исправе о последњој вољи. Најзад наредба о последњој вољи може бити укинута и тиме, што се позвани на заоставштину неће или не могу да приме. У овом случају ако оставилац није предвидео супститута (потоњег наследника), на наслеђе he бити позвани законски наследници. Ако га ни ови неће или не могу да приме, онда he се легатари сматрати наследницима у обиму својих легата. Законско наслеђивање може да наступи сасвим или делимично. Сасвим ако умрли није

оставио тестаменат уопште, или ако му није ваљан (не испуњава све потребне услове за пуноважну изјаву последње воље);, као и ако тестаментом одређени наследник не може или неће да се прими наследства. Делимично законско наслеђивање наступа, ако умрли није са целокупном својом имовином учинио распоред на случај своје смрти, већ само са једним делом. Предоснова у погледу законских наследника предвиђа: сродство по брачном пореклу,. по позакоњењу, ванбрачно и по усвојењу. Значајно је, нарочито с обзиром на срп. гр. зак., да су мушка и женска деца и уопште мушки а женски сродници изједначени у праву наслеђа. У сродству по брачном апореклу Предоснова предвиђа 4 линије (или како смо ми досад називали колена). У I линију долазе деца оставиочева и њихови потомци. У II отац и мати оставиочеви и њихови потомци. У 111 дедови и бабе са својим потомством и у IV само прадеде и прабабе оставиочеви (без потомства). Ови прописи о сродству и линијама одговарају новом тексту изворника, док по старом важе прописи о свих 6 колена, као и у срп. гp. зак. Деца позакољена доцнијим браком својих родитеља, као и деца из брака, који је оглашен за неважећи, имају иста права у погледу законског наслеђивања као и брачна деца. Небрачно дете, позакоњено путем владаочеве милости, има право законског наслеђивања очеве заоставштине само ако је позакоњена на молбу очеву зато, да би уживало једнака права с брачном децом. Небрачна деца имају право законског наслеђивања своје матере и њених сродника као и брачна деца*, али на заоставштину ова и његових сродника немају право. Усвојена деца према усвојиоцу имају исто право зак. нанаслеђивања као и деца брачна; али према сродницима усвојиочевим као и према његовом брачном другу, који дете није усвојио, немају право наслеђа. Законско наслеђивање брачних другова Предоснова регулише овако. Надживели супружник поред деце оставиочеве и њихових потомака наслеђује 1/4 заоставштине; поред родитеља оставиочевих и њихових потомака или дедова и баба, наслеђује надживели супружник 1/2 заоставштине. Шта више, при наслеђивању са сродницима из III линије (дедовима и бабама), надживели супружник, по-

*) По срп. гр. зак. то право немају.

ŽENSKI POKRET

MART-APRIL 1935