Ženski pokret

према стварним потребама живота, док је мушкарац у суштини својој оријентисан више према апстрактноме, често далеком од стварних интереса живота. Једно и друго је једнако важно, једно и друго једнако вредно. Мушкарац је хладнији, разборитији, жена емоционалнија, бистрија. (Реч је, наравно, само о просечном мушкарцу и просечној жени). Мушкарац је логичнији, објективнији, жена субјективнија и интуитивнија. Та интуиција јој помаже да сазнаје оно до чега ће мушкарац доћи тек после дугог истраживања, тако у просуђивању и оцењивању и људи и ствари. („On ne nous apprend rien, nous devinons tout“ рекла je једном једна Францускиња). Жена тачно погађа ствари и пре но што има сигурних доказа за њих. У томе лежи и објашњење тако честе видовитости код жена. Међутим, видели смо да је погрешно приписивати извесне психичке особине или искључиво мушкарцу или искључиво жени. Разлике су поступне, према томе искључиви Masculinum или искључиви Femininum не постоје. У сваком индивидуу постоји и једно и друго. А ствар је васпитања да доведемо до изражаја и превласти увек оно позитивније, а потиснемо оно негативно што је у нама у индивидуалном као и у социјалном интересу. Сад долазимо до данашње теме: коко гледа индивидуална психологија на живот жена и женски покрет, особито у погледу жениног васпитања. Она испитује све појаве у животу жена и испитује све проблеме које им тај живот намеће у жељи да проникне у суштину поједине појаве и питања не затварајући очи ни пред којом констатацијом. Она скида вео загонетности над понеким стварима тражећи истину по сваку цену. Девиза јој је: боље да истину каже психолог него циник. Јер, као што лекар кад хоће да лечи болесника, треба најпре да постави дијагнозу, тако и сваки човек коме је стало до санације друштва. „Познај самога себе“ - стара је и мудра изрека, јер ћеш тако најлакше познати и друге. Индивидуална психологија посматра чо века као једну целину. Хтела би да од њега учини једно потпуно хармонично биће, па отклања једнострано и претерано придавање важности сексуалности и у томе се битно разликује од психоанализе. Она жели да реши однос појединог индивидуума спрам друштва, да реши његов положај у људској заједници уопште и настоји свим силама и могућностима да од сваког поје-

диног човека створи корисног члана заједнице. По природи својој човек је социјално биће. Но у животној пракси видимо да су људи подељени у социјална и асоцијална бића. У дружељубиве и саможиве људе. Индивидуална психологија захтева да сви људи имају развијено осећање заједнице. Она обара теорију о наслеђу карактера и његових особина, па тврди да се и карактер, а и његове особине развијају тек под стицајем разних околности, особито у најранијем детињству. Према томе најважнији задатак у животу придаје индивидуална психологија васпитању. Циљ делокупног васпитања треба да буде да створи корисне чланове заједнице и друштва. Треба свету дати што више позитивних, оптимистичких, ведрих и храбрих људи. Храбар човек не плаши се тешкоћа и препрека у животу; он с њима рачуна, не избегава их, већ гледа да их савлада и тако стигне до циља. Индивидуална психологија још јаче подвлачи, но остале педагошко психолошке струје, да треба будити и подржавати човеково самопоуздање, његову веру у самога себе и, његов рад. Понављам, питање стављено у претходном предавању, а које је поставила индивидуална психологија: јели физиолошка разлика и раздеоба улога у процесу одржања а настављањи расе одлучна и за душевни живот и социјални став или није? Је ли жена у првоме реду женка или је човек? Ако посматрамо биолошко стање и процес као централно, онда је душевни живот само последица, социјални само функција телесних процеса. Ако су нам пак меродавне социјалне форме живота и социјални импулси развоја, онда пада значење чисто телесног и оно престаје да формира већ бива формирано. Поставимо ли пак у средиште човекову активност, онда је биолошки фактор само онај који потиче или задржава, а социјалност је онда само подручје (Lebensfielraum) живота које или окива или даје слободну могућност развоја. Ово последње, тј. динамско схватање женскога проблема јесте уједно и схватање индивидуалне психологије. По њој све биолошко и социјално претставља за поједине индивидуе тек материјалну базу која само условљава развој тог индивидуа, а нипошто га не одређује. Цео женски пол посматран је као један индивидуум са свима познатим главним факторима сложеног душевног живота: осећањем мање

JANUAR - MART 1936

ŽENSKI POKRET