Ženski pokret

II Зашто Женски покрет да говори о моралу уопште и о двоструком, т. ј. о потреби једног морала специјално? Да не мисли когод да тиме прекорачује своју компетенцију или свој радни програм? Женски покрет наје само борба жена да постагну равноправност у погледу образовања, запослења и при доношењу закона, него је тај покрет који у 47 држава свијета има многобројне cвoje организације, борба за афирмацију и примјену свих духовних и умних особина жене, које су особине до сада биле систематски угушиване, криво упућиване и свјесно злорабљене, и чије отсуство се врло тешко осјећало у организацији друштва и његовим функцијама. Природно правни друштвени поредак матријархата припада предхисторији, а како и под којим се условима развио патријархат и истовремено с њим отпор жена против потчињености и њене борбе за самосталност, није предмет само хисторије феминизма, него предмет биолошких, нарочито науке о наслеђу и еугеници, истраживања људског рода, предмет филозофије, психологије и социологије. Ове су научне методе до данас толико разсвјетлиле анатомски физолошки и психолошки човјека (мислим : жену и мушкарца), друштво и читаву природу око њих, да о неком злу претстављеном само у једном полу, о некој супериорности или инфериорности или трагичној судбини полова (схватање заступљено по св. Аугустину, Шопенхауеру, Ничеу, Вајнингеру и Немилову) не може бити озбиљног говора, него је напротив доказано да све, физиолошке и психолошке постојеће разлике, неминоване у читавом органском животу, једнако су важне и једнако потребне у коначној хармонији козмичког стварања. До недавна сасвим, па и данас још су великим дјелом жене духовно заробљене, без слободе да усавршавају своје способности и без могућности да их примењују; заробљене су и физички (ноге Кинескиње, вратови инсуланки, покривене муслиманке, мидери, ципеле и т.д., и т.д.) што још данас многим женама смета да им правилно функционишу крвток, дисање, пробава, па према томе и мозак и нерви. До сада су само поједине жене реагирале на сва ова насиља и тражиле промјену. Али те велике бунтовнице, које је имао сваки вијек, сматране час полубожанствима и пророчицима, час вјештицама или хистерикама (као и данас), иако нису могле

да изведу трајне промјене (пролазних је било), дале су повода дубљем посматрању њихове физичке и психичке природе и у њима су напокон ипак открили и мозак и нерве, душу и интелигенцију, и притјешњени социјалним и економским приликама почели им по мало давати могућности оспособљања за рад и за самосталну егзистенцију. Тек пошто је таквим утицајем и потицајем жена изграђено опште схватање о потреби и равноправности биполаритета, т. ј. обих форми сексуалитета, које схватање, на жалост, има још много противника међу женама и мушкарцима незналицима и тврдоглавцима, почеле су жене снажним замахом да лично својим искуствима и просуђивањима изграђују своје становиште, да прецизирају свој поглед на свијет, да изграде свој такозвани „Weltauschauung“. Тај „ Weltauscbauung“ сигурно нема претензију да буде сам за себе једини и апсолутан, али је безусловно потребан да испуни празнине које су настале из досадање једностраности и да исправи контрадикције, настале услијед недовољног познавања природе, а у сваком случају да буде непосредан, практичан и јасан путоказ здравијем, праведнијем и срећнијем човјечанству. Данас се налазимо на тешкој и судбоносној прекретници, на такозваном „Umvertung aller Werte“. На свима се странама чује кукњава за изгубљеним духовним вредностима, што је у ствари само жалост за изгубљеном материјалном аутокрацијом, чyjy се приче о „кризи културе", о „пропадању цивилизације", али ни од куд праве ријечи за лијек. Феминизам сматра да у том погледу треба да каже своју ријеч, иако не уображава да ће тим моћи да излијечи све нагомилано зло у свијету. Ослањајући се на схватања најизграђенијих мушкараца и жена данашњице (не на схватања патентираних филозофа и признатих вјера), насупрот многима, који све збивање тумаче искључиво економском нуждом, феминизам сматра да су и неправилни економски услови посљедица несхваћене природе и њених недовољно познатих, неумитних закона, или како каже Масарак: „Само унутарњи етички препород може да доведе до социјалног-економског препорода". III У природи познајемо организаторе и раднике, а животни им се услови испуњавају према стварним потребама. Нигђе у природи нема господара и робова, једних који болују и пропадају од сувишка, и других који бо-

JANUAR - MART 1936

ŽENSKI POKRET

3