Ženski pokret

3) Zabrana rada ženama šest nedelja pre i šest nedelja posle porođaja po zakonu o radnjama sa pravom na primanje plate i naknade od strane socijalnog osiguranja. 4) Za dojenje deteta vlasnik preduzeća je dužan, da da radnicama naročiti odmor radi dojenja, i to: ako је dete u stanu majke do 30 minuta na svakih 4—5 časova rada; ako je dete u skloništu preduzeća, 15 minuta na svakih 4—5 časova rada. Nameštenice imaju prema zak. o radnjama pravo da prekidaju rad dva puta dnevno po pola časa radi dojenja deteta. Radi ovih odmora radnicama se ne sme skraćivati redovni odmor, niti smanjivati nadnica. 5) Svako industrijsko preduzeće, u kojima radi više od 100 radnika, od kojih ima bar 25 malu decu i koju oni za vreme rada nemaju kome da ostave na čuvanje, dužno je da podiže u blizini preduzeće dečje sklonište. Troškove za podizanje i održavanje mora snositi preduzeće. Ako u blizini preduzeća postoji javno sklonište, deca mogu na trošak preduzeća biti smeštena u javnom skloništu. 6) Zakon o zašttiti radnika propisuje u higijenskim uslovima za rad: da se moraju održavati red i moral gde rade muški i ženski radnici zajedno, da preduzeće mora imati zasebna odelenja za muške i ženske radnice gde se umivaju i ručavaju. 7) Po zakonu o osiguranju radnika automatski je osigurano bez obzira na pol svako lice, koje stalno ili privremeno daje pod najam svoju telesnu ili umnu snagu. Po tome zakonu radnice imaju pravo na besplatnu babičku i lekarsku potrebnu pomoć o porođaju; na potporu 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porođaja (do 1932 god. imale su pravo na 2 meseca pre i 2 meseca posle porođaja), ako je žena u poslednjoj godini pre porođaja bila osigurana 10 meseci, ili 18 meseci u toku poslednje dve godine. Pored ove potpore dobiva još; a) pomoć za opremu deteta, ako je živo rođeno; b) pomoć za dojenje za vreme od 12 nedelja. Žena osiguranog radnika, bilo da je udata ili ne, ima samo pravo na babičku i lekarsku pomoć o porođaju, pomoć za opremu živo rođenog deteta, ako je muž bio osiguran 10 meseci u posednjoj godini, ili 18 meseci za poslednje 2 godine pre rođenja deteta. 8) svima ovim zakonima pod terminom »žena« razume se svaka žena, udata ili ne, bez obzira na doba starosti i narodnosti. Kao »dete« podrazumeva se svako dete, bilo zakonito ili ne. lako je naše socijalno zakonodavstvo veoma napredno, ono ne daje očekivane rezultate iz razloga što se zakonske odredbe ne primenjuju strogo. Primenu ovih socijalnih zakona je otežala ekonomska kriza, a u koliko se tiče specijalnih odredaba za žene, one s obzirom na njihov težak položaj, na strah pred otpuštanjem iz službe, često propuštaju

da se koriste svima pogodnostima, koje im zakon pruža. Tako su česti slučajevi da žene ne iskorišćuju zakonom predviđenu zabranu rada pre i posle porođaja, naročito od kad je osiguranje smanjilo davanje potpora od 2 meseca na šest nedelja; poslodavci i pored izrične zabrane u zakonu, traže načina da otpuste gravidnu ženu iz službe, i stoga one u velikom broju izbegavaju da se koriste zakonskom zaštitom. Kod nameštenica su naročito česti slučajevi otpuštanja iz službe, ako je gravidna i to posebno onda, ako je neudata. Higijenski uslovi rada su veoma nepovoljni, naročito u preduzećima gde poglavito rade žene, jer su one neotpornije, slabo organizovane, zaposlene u manjim i slabije plaćenim preduzećima. Posledica toga je veliki broj oboljenja žena, što se jasno vidi prema izveštajima socijalnog osiguranja. Zakonom je predviđeno radno vreme u industriskim preduzećima od 8 časova, a u ostalim do 10 časova dnevno; ali nisu retki slučajevi da žene rade i preko zakonom predviđenoga roka. Stoga je lako objasniti fakt, da skoro jedna trećina dana obolenja po izveštajima socijalnog osiguranja pada na žene, iako ima žena osiguranih između 150 —165.000, prema 550—650.000 od sveukupnog broja osiguranih. Broj žena, koje se koriste socijalnim osiguranjem u slučaju porođaja, je veoma mali, oko 3.000 godišnje. Kada se uzme u obzir da je najveći procenat osiguranih žena u mladim godinama, tj. kada žena najviše rađa, onda ovaj broj još jače pada u oči. Uzrok ovome је taj što se uslovi za sticanje prava na porodiljsku pomoć postali strožiji, a besposlica je pogoršala položaj radnica s obzirom na njeno stalno zaposlenje. U pogledu plate, od 167.839 osiguranih žena 67.053 se nalaze u prva četiri najslabija platežna razreda, što znači, da je i pored niskog životnog standarda naših radnica, njihova zarada ipak ispod minimuma za egzistenciju. Posledica toga je veliki broj oboljenja žena osobito od bolesti koje dolaze od nedovoljne ishrane. Predlozi i obrazloženje Da mogu radnice i nameštenice iskoristiti sve pogodnosti koje im pružaju naši zakoni, i da se na taj način čuva njihovo zdravlje, njihova sposobnost za rad i time njihova vrednost za nacionalnu privredu, smatramo da je pre svega potrebno dovesti u sklad zakonske propise i njihovo funkcionisanje u praksi. Stoga je naš najglavniji zahtev: 1) Striktna primena socijalno-zaštitnog zakonodavstva sa svima sankcijama za neispunjavanje odredaba zakona. Da se garantuje striktna primena zakonskih odredaba, smatramo za veoma potrebno da uđu u inspekciju rada i žene, i stoga predlažemo: 2) Da se zakon o inspekciji rada izmeni u tome smislu da mogu postati inspektori rada, osim

Јануар-фебруар

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

11