Ženski pokret

Statut žene

I. UVOD

Na ovogodišnjem zasedanju saveta Društva naroda biće raspravljano o položaju žene pred zakonima u svima državama. Stavljajući ovo pitanje na dnevni red svoga zasedanja D. n. je jasno ispoljilo težnju, koja je sasvim u duhu statuta ove značajne internacionalne institucije, da utiče na uklanjanje neravnopravnosti koja postoji u mnogim zemljama među muškim i ženskim građanima. Prema donetoj rezoluciji sekretarijat D. n. je zatražio od svih vlada da mu dostave svoje opservacije po ovome pitanju, kao i tačno obaveštenje o položaju žena prema postojećem zakonodavstvu. Isto tako prema rekomandaciji, koja je u toj rezoluciji upućena svima internacionalnim ženskim organizacijama, Alijansa Ženskih pokreta u Kraljevini Jugoslaviji uz saglasnost Jugoslovenskog ženskog saveza i Udruženja univerzitetski obrazovanih žena kao članice svojih internacionalnih organizacija, sastavila je pregled sadašnjeg pravnog, socijalnog i ekonomskog položaja žene u našoj zemlji. Tome pregledu dodaje predloge, kojima bi se ako se ostvare poboljšao položaj žene i postigla njena ravnopravnost. Ovo poboljšanje ne zavisi samo od toga, da se sprovede zakonska i praktična ravnopravnost, nego i od pravilne primene onih zakonskih propisa koji zaštićavaju ženine generativne sposobnosti. Stoga smo se obazreli i nа te propise i predložili potrebne mere koje ne bi smele da budu na štetu ženinog prava na rad, a kojima bi se postigla garancija da naše žene budu zdrave majke zdravog, novog naraštaja, što je od neocenjive važnosti za moć države i naroda. Majka i dete, bez obzira na to: da li je majka udata ili neudata, čine nerazdvojnu celinu, i stoga smo se obazreli u svojim predlozima i na taj takt, jer načelo ravnopravnosti traži da se svaka majka i svako dete zaštiti. Neki naši zakoni ne prave razliku između žene i muškarca, kao što su n. pr. zakon o državnim službenicima, zakoni o srednjim i osnovnim školama. No, i pored toga što je u tim zakonima obezbeđena ravnopravnost između žene i muškarca, ravnopravnost se u prkos tome ne sprovodi u praksi, i stoga smo skrenuli pažnju i na ta fakta. Naši predlozi osnivaju se isključivo na načelu da su ženine sposobnosti i vrednosti ekvivalentne sposobnostima i vrednosti muškarca i da je za skladan razvitak života bezuslovno potrebno: da sposobnosti i vrednosti oba pola dođu do što savršenijeg formiranja i do što potpunijeg apsorbovanja za korist celokupnosti. Ta jednakovrednost, dokazana ekzaktnim naučnim istraživanjima, daje nam pravo da

tražimo i ravnopravnost između žene i muškarca, ravnopravnost u teoriji i praksi. Ne poričemo da su sposobnosti i vrednosti po kvalitetu i kvantitetu između muškarca i žene različite, ali ta raznolikost, pošto je uslovljena nepromenjivim biološkim zakonima, nipošto ne sme da bude izvor neravnopravnosti između polova. Celokupan život osniva se baš na pravilnoj upotrebi svih raznolikih snaga svega živog i neživog u prirodi, i čovek ne može bez štete da isključi svoj život iz ovog prirodnog poretka. II. POLITIČKA PRAVA Sadašnji položaj a) Unutarnja politika Čl. 55 našeg Ustava od 3 septembra 1931 godine glasi : »Pravo biračko ima svaki državljanin po rođenju ili prirođenju, ako je navršio dvadeset i jednu godinu starosti. Oficiri aktivni kao i podoficira i vojnici pod zastavom ne mogu vršiti biračko pravo, ni biti birani. Zakon će rešiti o ženskom pravu glasa.« Ustavotvorac je dakle predvideo mogućnost ravnopravnosti žena sa muškarcima u pogledu biračkog prava. Do danas zakonodavac tu mogućnost ravnopravnosti nije ostvario, te prema tome žene Jugoslavije nemaju aktivno i pasivno pravo glasa za zakonodavna tela parlamenat i senat — niti za samoupravna tela opštine i banovinska veća. b) Međunarodna politika Na zasedanja samog Društva naroda do danas nije bila određena od strane naše vlade nijedna žena niti kao delegat, niti kao ekspert. Na zasedanjima Međunarodnog biroa rada učestvovala je nekoliko puta po jedna žena kao vladin ekspert, kao i na zasedanju Međunarodnog suda pravde u Hagu, kada se raspravljalo o državljanstvu udate žene, bila je vladin ekspert žena. Predlozi i obrazloženje Na mnogobrojnim zborovima, održanim više puta u velikim i manjim mestima naše zemlje, žene bez klasne razlike jednodušno su protestovale što se prema današnjem stanju priznaje politička zrelost samo muškarcima, svima bez izuzetka. Žene iako školovane, zaposlene u mnogim zvanjima, radeći teške poslove u poljoprivredi, industriji i zanatima, održavajući domaćinstva i odgajajući decu, ispunja-

6

ЖЕНСКИ П OКРЕТ

Јануар-фебруар 1937