Ženski svet

Дете је у тим годпнама као п младо дрво, ако урежеш у његову кору знак, неће га иикад неетати. Има примера, да ее и најобразованији л.уди, пнеу могли извитп гш у најстаријим годинама лз ондх навика, што еу у детињетву примили. За то вал.а добро назити па прво детињеко доба, чему ћемо их учити, нашто навикавати. Наше матере хоће у томе најлакше да греше, јер су сувнше лиилоетпве. Нема ваљда ин у једног парода тако милостивих матера као у иае. Наш мудрн Досптије пронутовао је миого евета, нознаоје млоге иароде, па вели и еамгда није ипгде нашао тако и толико милостивих матера као у иас. А та велнка л.убав материпска баш највише квари дену. јер оие у том заносу свом чнне деди еве, што ова зажсле, иа још нуде и оно, што она п не желе ; тако се деца свикну на угађање, постану отуда еамовол.на, тс ншту и захтевају, да им се изврши свака жел.а, да им се испуии свака воља; а из тог се послс излеже и јогунлук, да иеће да поиусти, баш и да му ее понрети, јер је паучио, да он заповеда, а други да слушају и врше, што се њему прохтС. То су све велике махпе, које се тако са оног

сувпшног поиуштања п угађан.а материног етворе у души дечијој, те носле не може ни друштво ни.дуг жив.от да изглади. Мн имамо из нагпег живота снла прнмера, а Toi a ће п евакп другп у својој околпнп иаћи, где су така мазна деца у Својим зрелим годинама служплп роднтел.пма на жалост п срамоту, п чуо еам како такви родитељи у етаријим годинама детиним ироклнн.у дапе, кад еу децу родили, велећп: ~бол.е, да еам га удавила, нег што сам га одранила!“ Тако се видите сувишним попуштањем изоначи човек, и његова нарав ; а тај грех ее после враћа на саме роднтел.е, као што и к.ели учеии Лутер реФорматор: „човек на деци ск.ојој најлакше заслужи пакао. а Ми молимо дакле наше матере, да у одгајнвању и васиитавању деце еврје не буду сувише нопустљиве и слабе, иа да угађају свакој желш детињој, иего нека децу своју још из малена павпкавају науредност и послушност; нека дете још из малена иавикне, да и OHO угаћа другима, да врши заповести старијпх, да из малена још заиамти, да у млађега ноговора нема, на ће онда у старијим данима битиродитељима наслада и радост, а у цротивном Случају иесрећаи туга, а самом себп иропаст и срамота.

ПИСМА МОЈОЈ ПРИЈАТЕЉИЦИ.

Драпа Лрчјагељице ! Не могу на иио, а да још јсдпом не иокушам, да те разуверим, о твоме ногрешном схватан.у б иознву и задатку женскпх задруга. Мз нагаег носледп.ег разгов.ора увернла сам се, да ти ие можеш да поњаш, како може једна добра мати . честита и ваљаиа суируга и газда^шиа, (као шт.о- си мени ласкала) доспети, да врши још и туће ванкућевне послове, те велиш, да таква жена ие може на јавне и домаће поелове' доенетп. а да се не огреши о једпу ил другу страну свога позива, VKao ми је, драга пријатсљице, што тако прегерујеш у ревности. Ла ћу да тс побијем баш oi шм нримером, што си ми ири-

чала, како си ириликом носледњег српскобугарског рата, видила једну гоепођу у Г>. како је од јутра до мрака, тек колико је дотрчала кући да и.зда мужу ручак, радила у женском друштву за српске раи.енике. Та ie госпођа, видиш, вршила и оншту човсчанску и посебну породичну дужпоет. N>(‘ll је муж задовол.аи био, није у таким лпшредним нридикама тражно све угодпоегч домаће, а и она је у својој души вееела и задовољпа, што је иомогла и евојим грудом прпвредила да се која сриска еуза пре утре. Ја те позиајем н знам, да и тп радо нружаш своју дарежљиву руку спротињи, а знам да и ти умеш туговаги п нлакати кад видиш, да други око тебе плалу и сузе лију, па ћеш цо-

ЖЕНСКИ СВЕТ.