Ženski svet

са свршеним великим наукама, алп се морају научпти раду, вештини, науди, а у овом учењу пма и великог и леног успеха за сам морал друштва п народа. Данас се зна за впше стотина радова, што их женскиње раде, на се самостално одрже, и леио живе на још и обогате; мп ћемо главније од тих радова само овлаш и само по именде навести, и то најпре оне радње, што спадају у струку домаћу, па онда и остале. Главно је по.т.е женскога, рада кућа. Кућа је женски свет. Оиако и наш народ каже: кућа не стоји иа земљи, иего на жени. Без жене нема куће, ни породице, иема друштва ни државе ; она је мати свију и чувар њихов. Женске су природом одређене да буду домаћиде, супруге, матере, да воде кућу, да буду другови и помоћници мужева, да одхране и васпитају децу своју, II да буду и у болестима помоћ својима, Зато ћемо прво да наведемо ове радове, и почећемо од најнижега, а то је рад у кујни, кување. Има стотпнама хиљада жеискиња, које овом радњом II вешгином не само да самостално и лепо живе, већ више стеку

него многи од мушких, који су велику школу свршили. Најбо.ве живе као управљачице великпх кухиња у гостијонпцама, у конвиктпма, у манастирима, на паробродпма, у богаташкнм кућама и но спахилуцпма. За гостијоничарску радњу и каФанску послугу сила су вештије од мушких. Шта га их пма ио варошима, које само јутром дају ииљарицама, радницима и другој сиротињи кафу с млеком, па стеку лепо имање. Има, које дају само пре нодне мале оброкејела, да се гости уз чашу иива ил вииа мало прихвате, па тим стеку и обогате се. Мноштво их живе и стеку само као касирке и помагачице у овим радњама. Има их још више, које красно живе само од мешње, иецива и нродаје хлеба. Друга хиљада живи само од ирављења п продаје колача.' Небројено других живе само од прав.љења шећерака, од кувана воћа, иекмеза, слатког, од прављења и продајевина слатка, сладоледа. За све ове радње вештије су од мушкихи боље зарађују као шећерашице, колачарке, хлебарице, пекарице, куварице, негомушки; а многе живе лепо само као иомагачице ових. (Наставиће се.)

КАКО СЕ НАВИКНУ ДЕЦА РАДУ И ВРЕДНОЋИ.

Ц|Ува вредност људска у раду је и у в Р е Д НO^и - Нерадии су људи само и терет друштву и земљи. Раду и вредноћи има сваки да се привикне одмах од првог детипства. А то код деце одиочне игром. Мгром се развија дете умно и телесно. Иа ва.ља само настојати, да се дете игра још од раие младости, а после чим одрасте, да помаже старијима у раду. Ко иа то буде иазио биће му деца радљива, вредна, окретна; а ко на то не буде пазио, него остави децу, да блену, остаће му она глупа и лења. Што се тиче игре и играчака ваља давати деци само оне, које ће потицати децу на мишљење, иа осећање, или, рито ће крепити вољу и подстицатинарад, или, уз које треба неке вештине рада и окретности, а друго не дај. Чим детету дадеш какву

играчку одмах му и покажи, гата ће с њом да ради: ако је лутка . нека је облачи, свдачи, урешује, чешља опасује; ако лоита, нека је баца у вис, удара о зид, и о земљу да скаче, иди иека баца, гића, котр.ља; ако су колица, нека иа њима што вози, вуче, одвози; ако је артија и оловка, нека њима црта, пише, бележи, броји; ако блато, тесто восак, нека што прави, депи, слепљује; ако цреиови, камичци, дрвца, цвеће, воће, семење, иека их ређа, одбира слаже ; цвеће нека слаже и веже у ките ил венце, пека пази на боје, које се слажу; у врту нека илеви, треби или залива, нека има своју сопствену леју, па нека сам сади и што никне да очува и однегује, једиом речи, смипгл.ај све, како ћеш дете забављати умно и телесно; нека ти додаје, носи слаже кашике, ножеве, виљушке, књиге ндр.

ЖЕНСКИ СВЕТ.