Ženski svet

III. Добротворна просветна задруга Српкиња у Ст. Бечеју.

ведења и нриирема око ове нролетње забаве изаслам је иододбор са гђом Е. Мучаловом на челу, која највише рсвнује за унапрећнвање мајалеса, и ставл.ен им јс на расположеп.с трошак до 50 Фор. Данас т. j’. 24. маја имала се одржати редовна главна скунштина, али, због неугодног и ружног времена није се искупио довољан број чланица, те је одгођена за 30. маја.

Часшштво : Председница: Јелисавета Попадићка; иодиредседница: Емилија Јоцићка, бла-

гајкиња: Хрпстнна Хаднаћева, перовоћа: Јован Чиплнћ, одборнице : Христина Дебел.ачка, Јулијана Јовановићка, Султана Јелчићка, СоФија Татићка, Јелена, Симоновићка, Меланија Сомборска, Катарина Милићка, Марија Костићка; чланице: Јулијана Ђорћсвићка, Ана Виши, Драгиња Борота, Катарина ЗавишиЈпш, Евелина З.авишићка, Ана Монастерли, Милева Мартиновићка, Меланија Петковићка, Персида Петковићка, Катарина Влашићка, Наталија Мравићка, Јелена Јосићка, Фемка Влаховићка, Ракила Дамјановићка, Сара Крстићка, Јулијана Павковићка, Ракнла Каћанска. Свега 28 чланица.

ЛИСТИЋИ.

ИЗ ДРУШТВА.

Колико се иоиије иоваца за доливену воду ? Једаи Енглез је нпрачунао, да се у Енглеској попије за годину до 15 мил. Фор. воде доливене у млеку; А један Немац је израчунао, да се у Немачкој иопијетаке воде за годину вишеод 30 мил. Фор. па неће бити ни код нас бол.е, јер се млеко на пијацама још ман.е и још иевештије и немарније надгледа. Још додаје исти Немац уздишући: а да колико се тужан попије новаца за воду доливану у ракији, вину, пиву, ко би то израчунао, колико ли се попије новаца само за воде киселе, содне и друге, које све пре шкоде него што користе, и онда вели : благо крчмарима код така света, који им своје новце сами носе. Данас крчмари праве новце од воде и богате се, а будале бацају новце за воду и иропадају материјално и морално. Колико се иотроши шсћера ! Пре се шећером само сладилр, ал данас се тако рећи шећер једе. У Енглеској је падало пре 100 год. но 6 кгр. на главу, а данае нреко 42. По званичиим исказима падало је на главу 4840 г. 15 1 /, фунти, 1860 г. 34 O’, Фунти, 1880 г. 671/ s Фунти, а 1883 г. 71 *ј А фунти. .\ Немачкој нада око 20 фунти, а овакб је ж код нас, бар но варошима. И то- се данас држи као ствар, без које се не може оити; а ире 100 год. није се код нае ни знало за шећер у овом виду, па били су л.уди здравиј и него данас. Кад је неиотребно, онда ие може бити ни здраво триати у себе толику гомилу ствари непотребних.

Шећер је здрав само онај у ириродној смеси, а то је у воћу и ттоврћу, а другче никако не служи здрављу. Колико се ногрошн соли? Данас се троши сбли много BMiiie него ире. Данас се једе много више меса и бела хлеба, а овима треба много соли, особито белом хлебу, комеје одузета ева со у мекињама, а месу за то, да се пс усмрди, п да се сол.у забуни језик, да не осети оне нечистоће. По званичном извештају иада у Немачкој, а тако и код нас, по 8 кр. сбли на главу. То чини велику гомилу соли ; а овамо се'зна, даима много народа, који ни мрве соли не домећу у јела, иа стојездравл.ем бол.е него ми. Даиас и медици доказују, да је додав.ан.е толико соли у јелу не само узрок извесних болести на л.удпма : него дасо проузрокује жеђ, те тим даје новода свима оним залима, што долазе од пићаракије, вина и пива, јер со дражи грло и језик, па захтева и л.ућа нића да се она јачина ублажи. Све ово за то наводимо, да би и наше домаћице почеле као и Енглескиње, Францу.скињб и Немице, да све мање додају соли и шећера у јела, па да држе краве, и да млеком и чистом водом смањују пиће ракије, вина и пива у иароду. Како је живео народ нешто пре ето година? Ишао је већином бос и гологлав, носио је дебеле кошул.е, то му је било сво одело; хранио се куваним житом, највише кокурузом, од прекруие умешена неслана погача ил коку-

119

ЖЕНСКИ СВЕТ,

120