Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ОРГАН ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ШТА СВЕ МОГУ ДА РАДЕ ЖЕНСКИЊЕ?

mr ШјЖ аљи је женски кућевни рад осим "11'уредног држаља стана још и држање и гајеље стоке, живине п врта. И у овим пословима има данас више вештине па и заслуге, те силаженскиња живи и богатм се овим боље, нето млоги мушки својим далеко тежим економским радњама. Држањем крава музара, продајом млека, скоруна, масла и сира издржавају се многе женскиње и по мањим местима, а по варошима и близу ових још далеко више њнх. У већим варошима воде се ове радње у великом, тамо се музу по 50 и више крава на једиом месту и састављају се задруге зарад трговине с млеком; па и саме задруге гоеиођа заузимају се за ово, како би дошао свет до бољега млека, масла, сира и т. д. Данас се држе и боље пасме крава, боље се и хране, негују и чувају; тамо у напреднијим крајевима не држе се краве еамо на голој паши, где више гладују, но што благују, него се за њих сеје пића па с детелином од једног ланца земље изхране се по 3 и 4 краве музаре. Ал с таком радњом и заслужује се млого. О.д нас ето и данас одлази стотинам хиљада <i>p. наше тешке заслуге у стране земље за сам сир, који би се и код нас могао правити. Швајцарска н. пр. извезе сваке године прск.о 70.000 цената сира, Холандија преко 300,000 цената, а Америка још више. А прављење сира, па ако хоћете и оног нај Финијег швајцарског, француског, холандског, енглеског и т. д. може се и код нас исто онако урадити, као и тамо , само ваља неколико њих да се пошљу и да науче, па онда да се врате и у наше крајеве као учитељи ове радње. Уз

прављење сира добијасе и сурутка, којом се млоги болни лече, или се из ње вади шеkep, или се марва храни, те тако носи овај иосао две хасне. Има у Швајцарској бачија које преко лета по 10. 20. и 30. цената шећера изваде из сурутке. И ово су све иоглавито женски послови, тамо у тим радњама тек на B—lo8 —10 женских долази 1 мушки радник. Млоге женскиње тамо, а то би могле и наше овде без даље спреме, држе овце, па продају овчије млеко, особито кисело, праве овчији сир; а неке по варошима, држе и козе.иа продају козије млеко. Млоге опет држе свиње, па продају и тргују евињским пресним и сувим месом, топе маст, суше сланину, праве кобасице и обогате се тим. Неке продају само прасице, па удесе, да имају нрасаца све у очи великих празника, кад се ови највише траже и најбоље плаћају, те и тако гомилају новац у својој кући. И наше би женскиње могле прасаца ради држати енглеску пасмину, које се у 2 године по 5 пута прасе и сваки пут но 6, 10 и 12 прасаца опрасе. Има млого женскиња, које се данас баве гајењем белих зечева. Ови се опет јако коте, на годину ио 4 пута, а у топлим одај ама по 6 и 7 пута годишње увек по 5, 6 —9 зечића. За 4 године изишло би од једног пара више од једног милијуна грла; а зна се, да је месо ових зечева боље и слађе од иилећијег, а и кожа па и длака вреди од ових зечева. Још млого више женскиња живе и богате се гајењем и продавањем живине : млоге само подижу пилиће за продају, а млоге држе живину поглавито зарад јаја.

БРОЈ 5. У НОВОМЕ САДУ 1. АВГУСТА 1886. ГОД. I

ИЗЛАЗИ: сваког 1. дана j месецу на целом табаку.

Цена је годишље 1 Фор. или 2 динара у сребру. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.