Ženski svet

глумица Сара • Берихард иутује данас чак ll о јужној Амерпци, а погодпла ее па 220 предотапа. за сваку предегаву да добпје 2500 Фор., а кад падне па касп 10.000 ф., она добије 5000 Фор., и осим тога добија путна трошка месечно но 4000 ф. Овакпх награда а за рад од неколмко часака, нема више ни у једном раду и вештпни. —т Најпосле п у наукама почии.у данас женскиље да се одлнкују пто чак до највишнх, тако, да у овима не устуиају мушкима; и то не само у струци педагошкој н медичкој, иего ни правничкој, ни фплозофској, ни богословској. Млоги се чуди томе п од образованих л>удн кад чује, да се удовице и девојке одају на ове високе науке; а овога има још од прастарнх времена. Још у старих Грка било је женскиња, које су се одликовале филозофијом, Филологијом, археологијом, математпком п медичкпм етрукама; п било је жена и девојака славпих несница (стихотворака) н сппсатсл.пца. Славни грчки филозоф Питагора и на 200 година иосле њега филозоф Платон, а носле и Арпстотел и други, ималп су миого ученица жеиа н девојака, које су се славиле но целој Грчкој, а иосле п по целом евету; тако је славна Теана, Асназија, Дпјосима, мучеиица Мпатпја ндр. По некпх учеиих женскиња било је п у старих Римљана, као што је Корнелија, мати слав. Граха, позније п у Талијана, Енглеза, Француза, Немаца, иа и у Словена; а још пре Грка, било их је у Азији и у Инда, и до последњега доба, било их је и има највише у Јапанаца; ту је ирошлог столећа било жена и девојака, које се славе не само у несништву, иего најлепша историчка и филозоФска дела писале су женскиње; na нису заиемариле ни телесне сиаге своје, иего су се веџбале и у гимнастици и у војничким играма, као борци са оружијем, особито опим, где треба више хитрине. Јаианска велика царица Ииго својим војничким иредузећима и освајањем стоји оиде, тако на гласу, да су је прозвали мајком ратнога бога. И онет су ово само поједиие, које су се тако одликовале, а тек од последњег доба иочиње нх данас, а то је 2000 годииа после онога славнога грчкога доба опет повише да долази

у велпке школе п да се одаје на пајвише иауке, па са одликом полажу н докторате. Највише их се одаје на педагошку н медпчку струку, иа ове две за живот пајважније струке. Васиитање и учење деце, то је један од најглавнијих радова женских био и данас је иајглавнији н искључиво женски рад у иородицама. Матере су, које рађају и љаснптају и то им је најузвишенији рад. Али даиас има и у овоме сила више вештиие п скупљена знања, него што је бпло ире, па баш са овим живе данас стотине хиљада п мушких, а особито женскиња као васгштатељице п учитељице јавне и прнватне, почев од најнижих места, иочињући од оне пајмање деце па до универзитетскпх катедара. У Епглеској бпло је прошле године 124.000 јавио иостављених учитељица. Тако има и у Француској, Немачкој, Талијанској, п све више пх и више службу ову преузимљу, на п у словенскнм крајевима нзлази данас све више женскпња учитељица; у Варшавп је бпло прошле године на 200.000 становника 1325 учитељпца и пспитаппх васпптатељпца дечијих. У Америци нх је још млого впше, тамо ] с већина школа, особито осиовпих, у женеки.ч рукама. 7 / 10 учитс.љскпх места (штација), женске заузимају и све више их долази у учитељске школе иа учи и одликује се. Истина, има и међу овима, које у ове школе долазе само iio иужди, а не нз љубави к учитељству, као што је већина мушких, па је оида са такима и по друштво горе и у њему лоши успех п лоши напредак. Алп су таке женскиње ретке, јер су частољубивиј е и вредније, с веКим стрпљењем и издрж.љивости уче п стоје ближе иравој недагошкој струци, јер их се више и тиче. Наука о васнитању деце, наука о чувању здравља, о неговању болесника, о кућарству, на и сама морална II религиозна струка, као и чистоћа матерњег језика, све су то лене науке и у нашим свршеним приправницама бољи капитал за породице и општине, иего да свака има млого хиљада новаца. Са о nmi знањима може се мерити свака са спахиницама, а биће као жена задовољнија с мањим и начиниће сваку кућу, у коју год дође, напреднијом, него млога друга, која

229

ЖЕНСКИ СВЕТ

230