Ženski svet

•Још впше пх ради у служби ногатанској ; па и ту раде врло тачпо, схвате за неколико дана сав носао као да су се родиле с њим, а раде и јевтиније и верније него мушки. У Швајцарској било је ове године 1065 женскиља памештено код иоште и код телеграФа. У Сев. Америци било је прошле године впше од 5000 поштарница у женским рукама, Још впше их ради код телеграФа. Данас има хиљада телеграФкиња, не само на варошким, и сеоским, него и на жељезничким сгаиицама, на раде као и мушки, али јевтиније; задовољне су с мањом платом; а и телеграФија је струка, коју може свака врло брзо да научи. С тога и ова струка све више прелази у женске руке. За изучавање телеграФије има и у нас државних течајева: примају се здраве девојке II удовице од 18 —-36 године, које су добро свршиле грађанску или вишу девојач. гаколу н добро знају граматички дотпчпи језпк. Течај траје три месеца. Чим свршн одмах буду намештене као помагачицс са месечном платом од 25 ф. док се не извеште, а iioe.ie добнју нлате 600 ф. и више. Данас има и код жељезница намештених женскиња. У Швајцарској било је ове године 365. У Пруској нриме удовице као чуваре на истом месту. Тако их има II у Аустрији и свуда се хвале управе с љима, По другим крајевима има пх још вптне и од то доба опазило се на жељешшцама мање иесрећа, јер су ове нажљивије, па тако их данас све више постав.љају на места опаснија, т. ј. на места, где је највише прелаза с једие жице на другу. Исто тако и кондуктерска служба код жељезипца, пароброда и трамваја (же.љезница, гато коп.н вуку) ночиње да прелази у женске руке. При продајп билета ових, као II оних за позоригата, опе су сила окретннје н у продаји вегатпје. У Америцн пма друштава, које више ни једнога мушкога пе нрима за кондуктера, n хвале сс друштма, да с овима пмају спла вттгае прихода, Да су за све ове службе ннсарску, стено)'раФску, поштарску, телеграФску, жел.езипчку п кондуктерску женске венггпје

од мушких посведочавају Енглези, Французп, Дапци, Белгијанцн, Шведп п Норвешани, те тако је још године 1855-те било у Дапској које у државним, које у онштинским службама 26.248 мушких а 31.336 женскпх, Тако се данас у свима образованим земљама на западу а и на северу отвара у разним званијама и службама све више места за женске, и оне их држе исто онако еамостално као и мушки. Иајпосле имамо навести, да раде женскиње и у рудокопњама и на мору као морнари. У Еиглеској радиле су још пре 25 година више од 11.000 женскиња у рудоконњама. У Даиској било је 1855. год. 31,000 женскиња а 37.000 мушких морнара. Истина је, оне добцјају само иижа званична места, јер виша места задрже мушки за себе, па само се по нека докопа II маснијег места за себе ; али ће оне својом тачношћу и савесношћу и хитрином у однрављању Својих званичних дужности извесио дођи и до виших места и заслужиће их и ићиће с њима те службе лепш.е и напредније. Све што је тужбе на њих у томе јс, да су ртарешинама млого досадније него мушки чиновипци. Један члан високог државног савета из. Америке пише ове : „10 женских чиновника нраве више досаде нсго 100 мушких непрестано међу собом реву и најнесносније су кад ее унразни које већма наплаћено место ; ту не жале никојега труда, траже до највишега места, не оставе те мирна нп код куће ни у званију, ни у цркви, ни на улици, док не получе ; на не можеш с њима бити ии груб, јер ударе у плач, на онда је крај. Ја их имам млого нодчињенпх, и имам симиатије за иеке, које су највреднмје у раду, али морам призиатп, да су ми млого досадније од мушких.“ Са свим другчије гласи извештај из друге једне државице : Онде су нре 15 година почели постављати женске за чиновнике, иа у извештају се наводи, да су ове као чиновинци млого ревније, тачније, верније н савееппје од мушких. Осим државппх примају се данас жепске п у општинске службе, па служе н овде врло похвално. У Амерпци имају женскс врло јакога уплпва на школскп н

261

ЖЕНСКИ СБЕТ

262