Ženski svet

коју често иљује иред себе. Кад је запалење у цревима, онда се детеице осуши тако јако, да изгледа као какав смежуран старчић, н то старчић, којц својелице уме да мења, како му кад треба, прави лицемер.

То су у главпоме обележја болести, које се чешће појављују код дечице. Мислимо, да је вредно, да нх сазнају п матере и дадиље. Тако ће моћи спровестп лечника кроз „свет малнх“, а у своју корист.

Др. Кода.

ОДЗИВ НА ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦАМА.

Допис из Србије.

Иоштовши госмодине! У 4, броју вашег цењеног листа у другом нисму ваше сараденице нријатељици видим, како је ме.ђ тамошњим женским светом добро нримљеиа мисао о напуштању моде. Та ме је мисао обрадовала са више разлога; но нонајглавније с тога, што се тим иочетком и у пас крчи пута најбољој всћ нрсчишћеној идејн данашњег доба: - ослобоћен.у женскиња, Очекнвах, да по томе нредмету говоре у вашем листу виђеиији још што разгранатије п дубље. Тога до сада не беше. На то се ја усуђујем, да о томе пзнесем неколико својих пазора, у т цсл.п, да то питање (о нануштању моде) одржимо и даље на „дневном реду“. ❖ Штовапа сараденица вашега лнста ништа бол.е пије могла учинити него то, што је иокренула мисао нротив моде, и већ уенела да јој потисне становиште међу тамошњим Српкнњама. Тиме ће ее заштедити многа пара у кесама оних, којн се „угледају“, н побудиће мисао иа пггедњу или потрошњу на корисније ствари. Пречистиће се'укус у мушкшву и жепскпп.у. Можемо peliir, да би се и родољубље развило у већој мери, иначе је прплично хладно, нли бар не показује се тамо, где је најпреча нотреба; н нема сумње, да ћемо одвикавши се од тих силних туђих дрангулија заволети наше домаће, рођене српске производе за ношњу•■’) што сад ио где кад тек „од моде“ употребљавамо н тиме отворити жпвл.п нромет и усавршавање паше домаће индустрије. Увпђајућн бескорисност моде, наше Срикиње неће се моћи одаватп оноликом бес'Д А урачунајте ту и накит.

носличењу, проводећи време у спремању тоалете, иразним разговорима, некаквим морским шетњама, забавама и т. д., и т. д. —по тим боље ће увиђати иотребу збиљнијег рада, и одаваће се свесрдннје нравом образовању и усавршавању своме, кући сво]ој и свему осталом, што се тражи од жеискиље, „еманцlшовапе а у нравом смислу те речи. Не мислимо овде иродуцирање с пушењем и јахањем, као и.неко божем сдободњачко дружење с мушкињем, читан.е романа и Фразирање, као и аФектације с изрекама ауторитета и осталога, што све карактерише „емапципованке“). Оним се цриближава човек што вигае природиим а простом, постаје истинитији у свему (рачуиајући ту и осеЛања ) а ово је, као што вели Чернишевски, иоезија живота. Није ли зар ужасна зараза, нравн отров та мода? Ко само чује или чита ове сто пута иоиовљене и иа сто начина разјашњене речи биће му доста сувопарно; но ко зна размислити о тим „сухопаритетима“ с дивљем, чуђењем ће застати код те моде, и није могуће да јој се и даље покорава, ако јој се покорава. Кад бисмо дакле озбнљпо прегли, да моду истискујемо из женског света, учинили би тиме знатну услугу иоменутој идеји еманципације и у нас, а посепце ндеји пародности наше; јер, као што поменусмо, нн мушкињу не бисмо давали ирилике за бесносличење и ачење; они би се морали стпдети, што женскиње презире те махне њихове, које тако јако развијају сујету у женскиља а тиме и саму моду, : ио побуђпвали их на бујнији и зрелији рад ма у ком корисном њравцу и ма које врсте; а само женскиње умели би они ценити много озбиљније и правичније.

267

ЖЕНСКИ CBET

268