Ženski svet

285

На шта оду новци По званичном извшегају за г. 1885 издато је у северној Америци (са 60 милијона, становника) 900 милијона долара (по 2 Фор авр.) за пиће и: 600 милиј. за дуван, а 500 милиј. за хлеб, 300 милиј. за месо а само 85 милиј. за школе: дакле и код. тих паметних људи оде за пиће близу два пут више него за хлеб, а 10 пута више него за школе. Оде и на дуван сила више него на хлеби на школе. 60 мил. становника, од којих је пола жена и много деце, који слабо пију и пуше, попију и попуше 83000 милиј. Фор. то је ужасно, 6 пута више него за хлеб, а 17 пута више него за школе дају-и ови, што се највише хвале са школама. Зар није то ужасна срамота за тај паметни народ, и за све учитеље му и научењаке, ал и за жене му и девојке, за које се зна, Ла нигде нису онако уважене од мушких, као у северној Америци, кад ни оне не могу да израде код евојих драгих мужева, да не бацају тако силни новац на љуто и погано пиће и на отрован и смрдљиви дуван. А колико ве овим тек сатре снаге мозга и живаца, те снаге умне и свести и разума људска, кад би се дало скупити све уједно, или претставити у слици, сви би се пренеразили. —

За што је више женскиња 2 Познато је, да се свуда па свету роди више мушке деце него женске, и то бар по 5 на 100 више, а после увек остане живих више женских него мушких, особито у варошима. Ево за пример узећемо само једну и то од највећих словенских вароши По последњем бројању људства у Варшави пре 4 год. било је свега мушких 181362 а женских 201602, дакле за 20940 женских више. Од то 201602 женеке биле су удате 65148, и међу овима 987 растављених, Девојака и жен-

ске деце било је 186187, а момака и мушке де-

це 115847, то је за 20340 више женских. Удоваца било је 4075, а удовица 22074, дакле мање 1 управо 18000, то је 41 пута више удовица, него удоваца, ма да су мушки јачи п тврђег одравља него женске, па зашто пре помру 2 јер се сами убију, највише пијанством и бекријањем, А како живе удовице, то већ свако зна, Зато нека свака удавача добро пази за кога полази. —

Колико треба чов:к да живи2 Домаће жиВотиње живе 5 пута онолико, колико требају да нарасту. Кер треба 2 године док израсте, а живи 10 година. Марвинче треба 4 године, а 20 година. Коњ треба 5 година, а живи

живи

ЖЕНСКИ СВЕТ.

286

25 година. Бамила треба 8 година, а живи 40 година По томе треба човек да живи 100 година. РАСЗУН 0.

Парастос Др Ђорђу Натошевићу Орпека православна црквена ошштцаа новосадска у договору е „Матицом Српском“, срп. велик, гимназијом, ерп. вишом девојач, школом п основ. народ. школама приредила је у суботу на Усековење после св. литургије у својој св. саборној цркви из особитог признања свечан тестонедељни парастос Др. Ћ. Натотшевићу тлав. школ. референту, председнику „Матице Српске“, књижевнику, педатогу и т. даље. На парастову том били су заступљени сви месни ерп. просветни заводи. дадруга Срба Занатлија из почасти је развила свој барјак и стала е дуплирима уз кољиво, била је заступљена и Добротворна. задруга Срикиња Новосаткиња са целим својим одбором, позоришна и читаоничка управа. Народа је било пуна црква и служила су три свештеника, а појала је гимназијска омладина. Парастос је био достојан човека и мужа, коме је приређен. Је: дна наша задругарка и поштована сарадница дала је штампати и раздавала је народу споменице на црно уоквирене карте е овим садржајем : „На парастосу + Дру Ђорђу Натошевићу. —

„Народна школа, то је душевно покушалиште, врт у ком се на младој грани будућа о. гледа снага, и где се на дивљаки просвета калами, колико калама толико народних поборника; колико штоватеља, толико благодарпих срца; колико школа, толико споменика! А леп спомен много вреди. Спомен прошлости ново жиће даје, јер вечни живот у себи само оно носи, што смрт не може да покоси, Из гроба се диже име елавно Фениксу равно. А поред гроба српека мајка сузе лије, што те, Бабо: земља крије.“

Какве су Рускиње. Сваким даном се наше сестре Рускиње отликују па једном ил другом пољу. Тако дознајемо, да је гђица Софија Пе. тровна Михаљчева учитељица цртања на једној женској гимназији у Џетрограду пробавила овогодишње школске Ферије у Црној Гори и тамо је снимала оне чаробне пределе и скидала оне дивне типове, те понела отуда за своју школу богату и нову збирку цртежа.

С друге стране читамо у немач. листовима, да су се овог прошлог месеца две руске девојке, сестре Горчаковљеве; успеле на највише брдо у Европи, на врх Монтбланка у Швајцарској.