Ženski svet

| Г | у ј

259 ЖЕНСКИ СВЕТ. 260

Гле и љуља тамо мила Негда теби — цео свет! А кад доби млађан крила Мален беше т' овај свет И ти пође у свет ови

Са вилински, рајски снови !

Нила а па 1 Е МИЈИ 4 Поа ИЕ

Ишао ви много, дуго Тражио си љубав, рај, А нашао ниси друго Него тугу, тешки вај. Та свет љубав не имаде За њу само мајка знаде! Лазар Николић.

пе ВАГОНА бул —

ШТА СВЕ МОГУ ДА РАДЕ ЖЕНСКИЊЕ.

|| ило је жена п владарица и то тако славних п мудрих, да су оставиле 5 све лепа и похвална гласа за собом, 9 Саразмерно све женске владарпце уУ чиниле су пароду и својој држави далеко лешших и узвишенијих дела, нето млоги мушки владари. Валда та добра п племенита страна, што више краси женски него мушки пол, учинила, је, те су још прастари народи уважавали и поштовали женске. Тако код Египћана биле су жене врло уважене. Код њих су могле бити царице женске још у оно доба, кад није било мушких наследника. И стари Јудејани имали су своју краљицу Аталију, која би била још дуже владала, да је боље пазила религиозне осећаје Фанатичког парода пи властољубиве попове. И Еестпра је један од најлешших примера у историји чивутској. У оном грозном деспотском времепу сија она као звезда у тами. Њено сузно око и дивно-смерна лепота ублажи и оног суровог деспота пи спасе народ свој. — Једна од славнијих жена старога доба била је мудра Дпидона, удата за, 60гатога Сигеја; кад је брат њен Пигмалијон, краљ тирски, мужа јој пз потаје убиТи дао, да његово благо себи присвоји, па и она дође у опасност, а она, ако и виде шта се смера, учини се, да не зна, па завара брата п утече са целим богатством на лађама далеко морем и основа па северозападном крају Арике град Кар. тагину и државу још 888. г. пре Хр, која после изађе и оста првим градом и првом државом срећнот народа кроз више стотина година. Оваких славних владарица било је још п више у прастара времена, тако се зна за славну царицу аспрску Семирамиду, која је то царство проширила

(Продужење.)

чак до Миспра, Мале Азије пи Индије Царица 'Томпра од земље Скитије победила је оног славног, ал крвожедног персијског краља Кира.

И средњи век забележио је доста славних владарица. Тако се зна за чешку краљицу Љубушу, којој је чешки парод због њене мудростип велика знања, и ако је најмлађа кћи краља Крока била, поверио по очиној смрти земаљску власт. А знамо, да су п Пољаци по смрти краља Крака подигли на преето његову сестру Ванду, ма да је било у животу мушке главе из те владалачке породице; а за цело не би то народ чинио, да Вапда није животом п владањем својим то отличије заслужила. И руска повесница приказује нам у средњем веку једну врло мудру жену владарицу, удовицу краља Игора Олту, која се прва у Цариграду покретила и која је у Русији отворпла врата хришћанској православној цркви. У угарској историји знамо за краљицу Јелену Српкињу, ће у рашког великог жупана Уроша, која је са својим братом Белушем славно владала Угарском п сачувала Угарску од велике несреће и раздора, а отворила с братом богате рудокопе у Банату п Ердељу, које и данас земљи овој богат дај допосе. Из наше српске петорије знамо за царицу Јелену матер цара Уроша, која је по смрти цара Душана не само одржала, него још увећала своју власт и само да је цар Урош био старији ил за државне послове боље спреман, не би се Душаново царство онако брзо распало. Знамо даље, да је и царица Милица после пораза српеког на Косову одржала власт и управу земаљску и знамо, како је одушевљавала косовске јунаке.

о не атом ту позне и ас љиављишвја да _

кај