Ženski svet

329 ЖЕНСКИ СВЕТ. 330

——_________----- о _—–< =

глатка једноставна, а по боји не сме бити шарена или сувише отворена (да „дречи“), али ни црна. Шаре и отворене боје вређају нежно око детиње, а од црнога се обично деца плаше.

Је ли Вам доста, драга снајице! Видите: то су све тако рећи маленкости, које се врло ласно превиде, а гдекада могу много да учине. „по зтош! ер пипштив заји5 типа“ вели "Марко “ Аврелије, а то ће рећи, да је у појединим ситницама спас свету. И детињи напредак и материна срећа. зависи често од које незнатне ситнице, и нмтогод се превиди, пропусти или презре, може после важно бити; може се светити. Неће — може бити — сваки пут, ах је доста, буде ли само једном... Је ли тако, драга снајице2

Кад ми одобравате, онда смем и даље ићи, јер ја још нисам евршио. Прекинуо сам само за то, да у Вама пробудим још живљи интерес за то питање. Кад би ме хтеле све матере слушати као Ви, снајице, ја бих им знао много штошта рећи. Овако ћу бар да искалим пусту жељу на Вама, а Ви онда будите мој проповедник — не речима, него делом. Та знате, да је пример најбољи учитељ.

За Вас неће бити страшно, ако Вам речем, да мати дојиља не би требала да носи никака накита. Ви се и онако слабо китите, ваљда за то, што сте уверени, да је најлешши урес женин; да је сав бисер, све драго камење њезино у — души њеној. Свака не мисли тако, него се иу кући и ка улици натовари адиђаром, као какав стари каматник. Ту су ђердани и брошеви о врату; минђуше (обоци) у ушима; игле, стреле и гране у коси; гривне на руци, а бурме и прстење на прстима. Без тога не иде; без тога се ни дете не подоји, а гдекоја у гривнама и спава..

Може бити да ја не бих ни осудио ту сујету женеку (има људи, којима се то допада) — шта више: може бити, да Сих је опростио женама, које и саме неће да су боље што, него удешене лутке; али не могу да опростим разумној матери, која озбиљније схваћа своју задаћу. Бар мати с дететом на руци треба да каже — као што је оно некад рекла Корнелија за своје синове — свима и свакоме: „Ово је

моје благо; ово је мој накит...“ На жалост су Корнелије ретке врло ретке!!!

Али кад већ нема матера са тако дубоким проницавањем свога позива, бар би их могло бити пажљивих, милостивих или бојажљивих. Брошеви су шиљасти, оштри и тврди, спучавају се обично иглама, па зар се мајка не боји, да ће јој несташно чедо у крилу о њу своје ручице озледитиг Дугачке, блиставе минђуше клате се низ врат, па зар се не може десити, да их дете матери из ушију опучи. Сјајне игле и стреле у коси драже дете да их хвата, па ако се баш и не убоде, зар се један, пут догоди, да том приликом својом ручицом длаку у уста унесе. Гривном и прстеном може мати дете огрепсти, или ако га м сачува од тога, зар јој неће сметати при послу око детета Свето може бити, па што се тиме иоле милостива и пажљива мати излагала 2

Него пма још и већих небрига међу матерама. Жене имају обичај те задевају себи у хаљину игле и чиоде, да су им одмах при руци, или да њима придену, ако се што опарало. И гдекоје дојиље матере имају исту ту неупутпу навику, а шта може од тога бити, знаћете и сами, драга снајпце !

Још нешто: да не заборавим ! Не тиче се Вас, ар ми и ту будите поборница код Ваших другарица. Ви се нисте никад белили, руменили и мирисом мазали, јер сте то држали за просту лаж и превару, којој се одупире свака чиста, непокварена нарав, али има жена, које то раде пи онда, кад им је чедо на руци. Кажите тим назови-мајкама, да се сваки пољубац њихов и детињ претвара у отров за дете. Реците им само, да безазлено одојче најбоље подноси мирис од груди мајчиних. У тој атмосфери дете напредује.

Ето, драга снајице, мога дара Вашем синчићу. Може бити да ће му он више донети него да сам га златом даривао. У матери је његова ризница, па ако сам њу ма у чему добром обогатио, биће све ње-

гово. „Сгбег дез тегез, уоЏа (оџсе Гедиса-

поп Аез геттез“) вели нека духовита Франпцускиња, а тога је истог мишљења и Ваш искрени ДМ 1. 5.

#) Изводити матере, ето вам целог васпитања женског,