Ženski svet

13 " ЖЕНСКИ СВЕТ. 14

за љубав личне користи и таште светске сујете; докле се год будемо разметали родољубљем на језику а у своју корист; и докле год и српске мајке не свате свој узвишени позив са праве народне васпитне цели: дотле ће Српство све брже корачати својој пропасти.

жалост и туга обузме човека кад погледа на данашње наше лабаво образовање и кад дође до жалосног уверења, да је већином изумрла. из груди многи образовани Срба пи Српкиња љубав к роду свом; да су угушени узвишенији осећаји пи одушевљење за племенита дела, а овладала жудња за материјалним богатством и безбрижним, лаким животом ; да је у многих наших бољих домова овладала равнодушност, а често и мржња на све оно, што

је српско, а пригрљено страно ма и нај-

сакатије, најгадније било. Заиста човек може само сажаљевати така створења, која мисле да су изображена, те презирући свој матерњи језик п обичаје српске, само сјајним оделом — и да се благо изразим — сувише слободним, охолим понашањем и празним разговорима истичу шупљину свог празноглавија у том уверењу, да су нека виша створења; да су образованији од наши скромни Срба ип Српкиња, који штују и цене унутарње врлине човечије, веру прадедовску и језик српски као највећу светињу своју.

Српство је рањено — тражи брза лека. Ил зар не видите, како са немара Српетво тужно сузе лије; ил зар не чу јете, где очајно моли: негујте српски језик, српеку свест; та зар не чујете, како из рањени груди одјекују тужне речи: „неблагодарни синови, неблагодарне кћери — докле тако 7 !“

Ил вам није доста леп, доста савртен српски језик кад га презпрете 2 Га зар има већег греха нег презрети свој матерњи језик и бити непријатељ свом народу 2 Српетво тужно шта еп дочекало! ...

Ал не! Не може бпти, да сте род свој презрели ! Српека свест у вамп још се није разбудила; пламен живи прптајао се до сретног тренутка општег васкрса из овог мртвила и мрака. И онда... да онда. . . успавана савест српска пробу-

диће се, пламен живи загрејаће у жилама слеђену крв; равнодушност и немар претвориће се у одушевљење и љубав искрену а суза радости заблистаће у оку сваког Србина п Српкиње ! Ил зар је све то само санак пусти 2 Како ли је Боже некад било, а како сад ! :

Чујте, шта веле књиге староставне : Силни цар Душан владао је над силном српском царевином. — Чујте Душанови потомци: то није санак пусти, није лаж, већ истипа! — И развијала се ова сретна српска држава; напредовала у благостању и образованости; рађале Србе соколе јунаке и дичне Српкиње — верне љубе, добре мајке и јунакиње. Није онда Србин-соко-јунак проводио ноћи у кафани до зоре поред кеца, нит је косовка девојка трпала на себе данашње накараде ; нит су дичне јунакиње веру своју газиле, нит се језика свог стидиле, нит га презирале. — Ал дође охоли, бесни Турчин, прекрили цео Балкан и уништи српску царевину. И разбегло се сво Српство у шуме п брегове — неки одоме у бегове — јер Турчин није онда поштедио ни велико ни мало, ни старо ни младо, ни мушко ни женско, већ поотимао жене и девојке, децу поковио, цркве уништио“ И — шта мислите Душанови потомци шта су ти јунаци радилиг Да л су веру погазили, да л се имена свог одрекли, да л језик српски изневерили 2

Видите лону лепу јуначку чету, како се очајно бори са непријатељем 2 Видите л верне им љубе пи кћери миле како. соколе своје одушевљавају, како рањене негујуг Гле — престадоше блти бојак тешки!.. Ено их где улазе у храм, да се богу помоле, да му благодаре на великој милости! . . Какав храм — пећима; а олтар —- камен спњи2! Ал тим величанственији — Богу најмилији подигоше у — ерцу свом! ИМ помолише се српеки, искрено и поклонише се Богу духом и истином. .

Ето како је Српство гинуло „за крст

часни и слободу златну“! — И борио се српски народ са душманима пуни петстотина година и — сабља Маркова и-

бкочи из стене, зора са истока заруди, те Српство пробуди.