Ženski svet
99 ЖЕНСКИ СВЕТ.
А у сну слатком ко да сретан слушам „Анђела мили божанствени кор...
Чуј како песму твоју милогласну Умилно прати цео свети збор
Хај тамо тамо, где се песма ори:
Не влада мржња, само љубав збори. —
За тренут један заборавим тугу, Осећај чудан испуни ми груд;
Сетим се сретног, блаженог детињства, Кад игра беше једина ми жуд..
Ој сретни дана, ој детињство мило,
Брзо ми прође, ко да ми се снило. —
Сетим се ереће — оне ереће праве Кад трека беше коњ ми оседлан, А кад се враћах из очајне битке На крилу меком обаро ме сан..... Ала је мило материно крило! Сећам се живо, к'о да ј јуче било. —
Ал оде радост, оде рајска срећа,
И дође живот горак, жалостан. Окове луде тешко је поднети.
Ал заман тражим слободнији етан.. Слободо света слети с неба амо, Заузми престо — давно-те чекамо! —
Куд год погледим по пустињи овој
Гроза ме вата — мржњу видим свуд; Верне јој друге: лаж, пакост и злоба
По зраку лебде — па нам трују груд.. Друштво је труло, а бура се спрема Да у гроб спреми што живота нема —
Кад слушам звуке твог умилног гласа, Тад сретан сањам најдивнији сан; А дух полети у пределе друге, Где љубав влада, где сам слободан. Хај тамо душа млађана ми жуди, Где нема мржње, где су људи — људи!!.. Станко.
п-рнааврвфа нв “О вв не
| ЈЕ разговору с једном одличном го22 7 спођом рећи ће једном велики НаЈе полеон: „Досадањи начин васпитања, нашег че вреди ништа, али кажите | ми, молим вас, шта нам оскудева, да можемо пружити народу добро и ваљано васпитање 2“ —- „Матере,“ одговори та умна жена: Јесте, матере, велимо и ми јер за дечију природу су лепи и узорни примери од одлучног уплива; а ко је детету бољи узор, ко ближи и лепши пример, него мати, она му је непрестано пред очима, она му је прва љубав и из извора те љубави развија се љубав к ближњему и Богу. Једна добра мати, вели Г. Херберт, вреди за децу више него сто учитеља, јер мати је на дому магнет, који сва срца привлачи, она је поларна звезда, за све очи у кући, Мати васпитава ч0вечније од свију учитеља, Човек је разум а жена срце човечанства, он мишљење, а она осећање; а у свету обично срце и осећање управља друштвом. Зато се у историји слабо што п говорио „великим“ женама, само о „великим“ људима, а тек о „добрим“ женама, јер жене, — не кажемо да не би могле, јер нису ни спремане за то — нису изумеле жељезницу, бр-
УПЛИВ МАТЕРЕ БА ЖИВОТ И РАД ДЕЦЕ СВОЈЕ.
зојав, телефон и т, д., ал опе су подигле и створиле нешто више од тога, опе су на своме крилу однеговале најузвишеније створове, оне су подигле узорите људе и жене, који за живот, свет и његову срећу више вреде, него све машине и сви проналасци. А оне су то учиниле својом љубављу, својим пожртвовањем, евојим радом п својим лепим примером; а колико су чиниле и колико чине тим добра роду људском види се сваки дан на животу и друштву нашем, а и повесница је оставила нама гомилу забележених примера, где су матере и жене својим радом и поступком, својим врлинама и узор-иримерима однеговале и друштву и човечанству поклониле оног славног Цезара, Канта, Гетеа, Клошитока, Песталоција и др. а нама нашег узор-јунака Краљевића Марка, Доситија, Змаја и др.
| На свима тим великим људима опажа се црта материнске неге и љубави; на карактеру, на начину мишљења и рада њиховог, опажају се поглавито црте материнске, јер отац п ако може млого да утиче на срећу и на будућност своје деце својом озбиљношћу, кад и строгошћу, мудрошћу и оним мушким достојанством,