Ženski svet

пе Це И

ши --

161

колико други плаћа, плаћамо и ми, више не. Ал нас и нашу земљу баш поједу други; а ми после селимо,

Наше домаћице могу ту највише по моћи, јер да оне не окупе људе и мужеве, не би ови никад то чинили. Не мора се обичај напустити, али се може на бољеп јевтиније окренути. Ту би стекли души места и наши свештеници, учитељи и учи-

"тељице, кад би сваком згодном приликом

подсећали народ наш на ове штетне и убитачне обичаје, који нам толику народну тековину упропашћује и још по том повлачи народ и на моралне странпутице.

Колико се овим прекомерним јелом и пићем у назадујемо исто тако нас тлачи непажња, незнање и лакомисленост наша с друге стране. Млоге наше домаћице почеле су у последње време да измишљавају све више нових јела, зачина и теста а домаћини опет све разноврснија пића, која су и скупља, и по здравље безвредна, па и опасна.

Данас се једе највише мекан хлеб, а зна се, да је то по здравље штетно и да га се двапут више поједе, а још више поквари. Једе се највише, особито по варошима, бео хлеб. Знам прилика, где се

домаћице гостима вајкају, кад им је хлеб

црн и чисто се стиде, што их случај тако казнио, да им је дошао гост баш онда, кад немају бела хлеба; а не знају, да је баш црн хлеб права и најјача храна и да се одлучивањем мекиња (трица) из жита лучи најбоља храна и да се млењем белог брашна страћи силно жито.

Шта га данас изда свака кућа. за маст, уље, шећер, со и друге зачине, могла би млога сиромашна кућа с тим живети, а може се с мањим бити. У млого кућа се пашри, кисели, заслађује више но што треба, е, само да се више поједе;

————=>— о

ЖЕНСКИ СВЕТ,

168

а да би то било Сар за здравље, па како тако, ал то је баш убијање здравља; јер пе живи се само да се једе, него се једе тек да се живи,

Млога домаћица пресоли, прекисели, препапри, ,преслади премасти и т. д. па баш тим уквари јела, те има двоструку штету, једно, што троши више на ове зачине, а друго, што се јела овака не поједу, пего побацају.

Млого јело, са непажње домаћица, загоре, прелије се проспе, прекипи, уплесневи се, поквари се; хлеб не држи замотан, пак се осуши, уплесниви, па онда баца; — мрве од хлеба и другог јела разбаца, не купи, а кад се мрве купе, тек се онда види, колика се гомила уштети. Са непажње поквари се п много тесто; не пази се на квасац, те прекисне или се метне покварен квасац па поквари и тесто, — Не остави месо, јела пи друге смокове на добро место те се покваре и пропадну — Много се сољено месо поквари, што се не досоли, а друго, што се пресоли. — Жито изеде жижак, брашно поједе црв, месо упљују муве ил изеде гагрица и плесан, сланина се упрелави, маст поједу мишеви. — Многа остави ракију, вино, пиво, сирће, каву, теј, бибер и т.д. отворено, па изветри и онда не вреди ни пола; —- тако исто оставе отворено млеко, те налочу мачке ил се метне у нечисти суд ил на топлом месту, па се прогруша и поквари, сир се уцрвља, масло ускисне, па тако и млого воће са непажње пропадне, а могла би се за њега лепа крајцара прикупити.

Кад би се на све то п друго боље пазило, више мислило, онда би се и више сачувало, а с тим боље напредовало и млоги црни дани отклонили.

(Продужиће се)

осе ово

ПРОТИВ СУШИМЕ.)

„На курјака вика, а лисице месо једу.“ (Народна пословица.) „ Чиста злата жрђа се не твата,“ (Народна пословица.) прорачуна, колико света болести (јектике), видело

1. Да се умре од сухе

би се, да је та болест највећи непријатељ људи. Страшнија је од сваке друге јер од ње ретко ко приболи.

#) Овај је члапак штампан у в.-кикиндском календару од ове године, али га овде са његове важности прештам-

пав амо. Уред.