Ženski svet

169 ЖЕНСКИ СВЕТ. | 170

2. Сушице има увек и готово свугде, Њој не смета ни време ни место, ни младост ни старост, него се потајно и подмукло увуче, те полако рије, подгриза и тамани. Није права зараза, али опет зарази што дохвати, па чак и друго и треће колено.

8. Сушица и шкрофуље су две рођене сестре, а подједнаке нарави. Не узимај из куће где има сухоболних или шкрофуљавих.

4. Клице од сушице могу доспети у тело и кожом — особито у детинетву. Темењача, Фирцигер и друге красте на малој деци могу да буду врата, којима се ушуња први заметак шкрофуља и сушица. Ето хоће иза њих да натекну и жлезде, па да се никад више не поврате а то је већ неки знак. За то се одмах те болести лече, а особито онде, где је прилшке да се дете може окужити.

5. И црево прима клице од сушице, а најлакше њежно црево малога детета. Млеко од сухоболне матере или дојиље; млеко и месо од болесних изнурених крава —- особито неварено — има по гдекада клица од сухобоље у себи, па те клице се залежу у детињем цревету.

6. Најчешће и најлакше улазе клице од сушице на плућа (беле џигерице, беле утробице). Удишемо их прашином и ваздухом. “. Срећом што и свака удисана клица не окужи. Здрава, јака и развијена плућа не даду јој у тело, него је избаце на поље, а кржљава, слаба пли болесна то не могу. За то најлакше захвате сушицу шкркљава, слабуњава чељад, узаних прсију, и за то је сушице и најчешће иза назеба, кихавице, кашља п других болести плућа.

8. По томе имају лекари право, што шкркљаву п слабуњаву чељад саветују, да траже чиста свежа ваздуха, да раде или гимнастишу, не би ли се преса раширила, да се добро хране, да се чувају назеба, особито, после умора н. пр. при игрању у затвореним запрашеним просторима и т. д.

9. Плућа се кваре и нечистим ваздухом, а и рђавим дисањем, Ко је много у затвореној собш ко највише седи —

особито нагнут —- ко ништа телом не ради: тај дише покварен ваздух, па и њега слабо. Ако тако чељаде случајно удише клицу од сушшце, тешко ће је истурити, него ће остати у њему.

10. Него је пи то срећа, што је еушица таке нарави, да по гдекада застане, те не напредује. Окужи н. пр. мали део тела па пе иде даље, ако јој се не да прилика. 'Гака прилика је назеба, премор, оскудица, банчење и т. д.

11. За то своју ракотину не треба гутати. Ако је у њој клица од сушице може доспети у црево, па се ту лакше лећи него у плућама.

12. Сваки болесник од сушице је легло кужних клица. Њих има често у свим његовим изметинама а особито у оном, што кашље и избацује.

13. Са сухоболником не треба се љубити; са његових усана можемо примити клицу еушице. Где баш није друкче, пољуби га у чело, у образ — само не

уста.

14. Иза болесника са сушицом не треба пшти. Ко се елужи с њиме једним судом једном кашиком, једним чибуком и т. д. може се окужити.

5. И постеља таког болесника није здрава. (О њиме не сме нико спавати, а ни његове хаљине носити.

16. Ракотину и оно, што сухоболник кашљем избацује, ваља од здравих добро чувати. Најбоље је, да болесник не пљује на патос (под) него или у своју махраму, или у какви суд. Махраме се излуже а ракотина из суда сипа се у ватру, да изгори.

17. Боље је — а и лепше је — да нико не пљује на патос. Свака кућа треба да има пљуваоницу, а родитељи нека науче своју децу, да само у њих пљују. На то ваља пазити особито по школама, крчмама и свугде, где је свакојаке чељади, и где се прашина диже.

18. И ствари око сухоболника могу окужити. С тога ваља пазити да је све око њега чисто, особито од његових изметина. Болесничке кошуље и постељска навлака се одмах попари и пролужи.

19. Хаљине које ве не могу попарити пли лужити најбоље је сагорети. Ко