Ženski svet

4 а

Д

:х!

|

351

Деванка Константиновић ћерка честитог учитеља панчевачког, пуна лепих нада, тек што је навршила 17. годину евоју, оде са овог света 28. септембра о. т. и остави у тузи добре родитеље пријатељице и народ свој, који је жарко љубила. Тако млада, па је већ била с успехом окушала своје перо у „Невену“ и „Немањи“. Лака јој црна земљица била!

Јевстатије (Ета) Михајловић куријални судац у миру, преминуо је 7. октобра о: т. у Будимпешти у својој 87. години живота. Покојник је био више година у В. Кикинди као кр. ко: месар вел. кикиндског диштрикта и са своје уљудности и са справедљивости обљубљен и поштован. Он је и на нашем књижевном пољу делао и у раду свом није прихватио са свим нов начин писања, а није ба ни закорелац старог црквене-словенског начина, него је држао неку средину. Није се држао ни једне струке у пивању, него је писао разноврсна дела, а напме: „Оевета и судбина или Драгомир жупан Требииски“ у две књиге. „Илири и Србљи или преглед народности староседиоца Илирика и имена, писмена и начин писања данашњих Србаља“. — „Здрави разум н расужденија о битију божијеи, стању човеческом, души и њеном бесмертију“. — „Сујевјерије и невјерије“. — „Обрана језика српског од изопачавања и простачења његовог и кирилице и вуковице“, и т. д. Живео је поштено, делао је родољубиво. Нека му вишњи подари вечна насеља !

Дамаскин Бранковић архимандрит крушедолеки, ректор и професор богословије, командер св. савеког ордена; бивши сенатор в, кикинд= ског диштрикта и бележник темишварске конзисторије премчнуо је у Крушедолу 15. октобра о. г. Чинио је добра многима, помагао је ђацима свуда, где је потреба била. Нека му је лака црна земља !

Леонтије Радуловић митрополит херцеговачко-захумски преминуо је 12. октобра о. г у Мостару. Сирома, мучио се дуго, страдао је много за цркву и народ свој и сад кад је у општој народној радости пре по године сео да

САДРЖАЈ: 1. Повратак, пеема Ив. М. Поповића. — 9 Раскош — пропаст, — 4. Велика Мисао, песма Љ. Лотића.

Нешто о настави глуво-немих — 8. Писмо другарици. 9. Белешке

= Равно. — 10. Рад добротворних задруга. Новосаткиња.

Јавна захвала. — Нове књиге. — Опомена.

и

ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕ

ЖЕНСКИ СВЕТ.

2. Мудрег белешке о васпитању и образовању девојака. —

Власник: Добротворна Задруга Српкиња Новосашкиња. — Издаје и уређује: Аркадија, Варађанин.

управља црквом и паетвом својом и отпочео да поведе народну судбу лешпој срећи, сад га, ето, покоси смрт и помрси му лепе намере његове, Тешка је судба оног народа нашег, али јој се мора покорити. Народ листом жали свога доброг архијереја и подиже топле молитве преблагом творцу за упокој душе свога љубљеног после двеста година првог Србина митрополита, па и ми му довикујемо: Лака ти црна земља била велики народни родољубе!

Јавна захвала.

Госпође Марија Опуић и Милева Константиновић де Гуерман, супруга и ћерка покојног Александра витеза Опуића, Дубровчанина, дароваше добротворној задрузи Српкиња Дубровкиња Фор. 800. Живјеле и на углед биле нашем имућнијем сталежу ерпеком.

Дубровник 8. (20.) октобра 1888.

Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња.

НОВЕ КЊИГЕ,

Шала и лвкрдија. Књига за оне, који се воле смејати него плакати. Торба прва. Издање срп. књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новоме Саду 1888. Цена 50 нов.

Изишла је 155. књига Летописа Мати е Српске (1888. свеска трећа). Настављена је у тој књизи расправа професора Васе Вујића о старој и новој психологији; „Суђаје“ од Љубинка; У спомен Др. Ђ. Натошевићу, говорио А. Варађанин; настављен је за тим Шекспиров „Хамлет“ у преводу од Др. Л. Котића ; настављена је „Грађа за географију Црне Горе“, од Живка Драговића. Књижевност (оцене). Гласник из српеког и словенског света.

ни ОПОМЕНА.

Молимо све дужнике, који нам нису још послали претплату за ову 1888. г,, да изволу свој дуг подмирити. Јред.

3 — 5. Мудре изреке о јелу и пићу. — 6. О биберу. — 7 : Из просвете. — За домаћице. — Зарад вдравља Румљанкиња, Повив на венчић е игранком. — Читуља. —

о ВИЋА НОВОМЕ САДУ.