Ženski svet

и храброшћу, што је ириевојио у примерима и угледима свсјјих предходника. Тако знамо и за Великог Александра, да је на глас о нобеди свога оца Филипа рекао : „мој ће отац сав свет заузети, па шта ће мени остати?“ А видели смо како је частољубље нокреиуто дивним беседништвом Калистрата, гонило Демостена толико, да је и нриродне своје недостатке неирекидним веџбањем савладао и постао један од најславнијих беседника оно* га доба. Има тако у историји па и у свакидањем животу сила иримера, који нотврђују, да људи млађи и људи духовно нижи нодражавају у манирима, у стилу, духу и храбрости велике људе. Јунаци, државници. говорници, родољуби, иесници и вештаци нанајали су вазда душу и срце своје иримерима и делима својих предходника. Ко зна, да и ®наш Змај није постао велики само од оне прве нохвале покојног Симе Милутиновића ! Беличина душевна изазива поштовање у свакога образованог човека; великим људима дивиле се, а диве се и данас цареви, краљеви, кнезови и црквени великодостојници, Франц од Медичи говораше из поштовања са Михајлом Аиђелом свагда гологлав, а Јулијус 111. дозвољавао је овом вештаку да седи норед њега, док су у исто доба остали кардинали црквени стојали. Карло V. свртао је с нута сликару Тицијану и кад је исти испустио једном кичицу домашио му је сам цар речма: „Ви заслужујете, да Вас цар послужи ‘‘ Папа Лав X. ишао је да иосети у болести РаФаила, а Франц I. је посетио болесног Леонарда де Винчи а. Музичар Хајдн обожавао је тако славног Порпора, да се нудио и намећао овоме за нослужитеља, тек само да је близу њега и није се окануо, док није дошао у кућу, где је Порпора становао, па је ту свако јутро овоме чистио чизме и канут и угладио „нерикуА Са овога је Порпора насртљивост Хајднову у почетку негодовао, ал кад је после упознао женијалност свога слуге, а он се прихвати њега и створи од Хајдна једног од најзнатиијих музичара свога доба.

Бифон је од свију ириродњака највише уважавао ВБутна и толико га је обожавао, да је свагда на столу, где је радио, држао слику овога преда се. Таком истом љубављу обожавао је Шилер Шекспира. Таквим примерима могли би читаву књигу испунити,- а да се не мисли, да је у томе богата само страна литература и туђа историја, могли би и из наше књижевности и историје навести ваздап примера, како су и наши велики људи, наши великодостојници, и окрунисане главе поштовале и обожавале своје велике мужеве. Покојни кнез Милош, није био изображена глава, па ипак има ваздан прича, како је с поштовањем иредусретао наше учене људе, а ево и данашњи витешки кнез Никола, видимо, где куни крај еебе све отличније Србе, и покрај све своје скромне материјалне снаге, гледамо, да награђује и видљивим знаком свога иризнања, нашег увенчаног несника Вмаја. Ови набројани нримери и наводе пружају нам уверења и поуке, колико може добар човек и леп пример, да учини добра друштву не само за своје доба него чак и за доцпије векове. Златне речи, које искажу мудри људи, лени примери, које оставе за собом поштене душе живе за сва времена и ирелазе с колена на колено, те напајају душе и срца свију потоњих нарапггаја. Са тих разлога устали смо и ми овде, да умолимо матере и сгарешине наше, да назе, како ће деци и нараштају свом иружити што ленших примера животом и делањем својим, јер они еу деци евојој најмилији и најближи, а осим тога упућујемо их, да дају ирилике деци својој, да се упознају и друже само са честитом децом, да их пуштају само у ваљано друштво; ако знају читати, нека импружају у руке књиге и дела, која износе само узор карактере, који доносе најсавршеније производе, па онда могу на сигурно рачунати, да ће им деца и нотомци ићи стазом славе и нанретке и да ће сачувати тако леп глас и поштено име својих старијих. По Смојлсу — н.

139

ЖЕНСКИ СВЕТ.

140