Ženski svet

Велики духови нроеииају на све стра не зраке своје моћи и величине, љима загревају и подижу нове умне и карактерне снаге. Тако је Даите нодигао гомилу великих иоеленика, као гнто су: Петрарка, Бокачио, Таса и др. Данте је одушевио најзнаменитије сликаре свога доба: Жиота, Анђела и РаФаила. У доба младости, док карактер и нарав у нама није добила утврђен облик, осећамо тежњу за узорима. Кад доепемо у старије дане, у нама се снагом навика све више учвршчује сталан тип, те постајемо све маље примљиви за снол,не утиске. Докле је год, дакле, душа човечија приступачна новим утисцима, дотле тражи она себи угледна јунака и вођу, па ако се њој не износе и не дају за углед отлични и ваљани примери, она ће се иовести онда за рђавим и порочним примерима. По нашем мњењу квари млого развитку карактера у иашем пароду, данашња срчана и неразборна борба, што се води у политичиим нашим листовима с ове, а још витне с оие стране Саве и Дунава. Така борба убија у народу и подмлатку сваки егштет, ноштовање и углед на одличие, заслужне и уважене личности, којих има у једној и другој странци. Народ наш, па и сваки други, док је у развитку тежи и тражи представника своје идеје у личностима, па се приклања једној ил другој угледној личности у народу п тек да се утврди у оданости својој а устане неко па стане омаловажавати, и што је још ружније, можда и неосновано каљати карактер угледне и заслужне особе. Тим се лакомислено брише у народу она драж, која га иривлачи и одушевљава за угледне особе, те не може данас ни нараштај ни народ да дође до сталног душевног мира и да се одржи у трајном иоштовању једне и друге особе, а тим се, по нашем мњењу, млого уди стварању ваљаних личних и јавних карактера у нашем народу. Скоро сваки млад човек, особито онај, који радо чита, има идејале и по тим идејалима ћеш познати наклоности и тежње његове. Уважава ли један порочне, ниске људе, знак је да је и његова душа ниска; цени ли највише богатство, знак је, да

М У Ј е ДУ ш а без виших идеја; уживали у титуле (називе) и достојанства, бпће свагда покорна и послушна душа према горе и биће јој вечна тежња у лову за гоегтодством, тражи ли поштене, одрешите, умие раднике, вал>ане карактере, биће и он таки. Ниске душе ниско и суде. Ко је какав онакав му је и бог, рекао је Гете. Трговцу с робовима највише се допадају јаки мишићи на човеку. Суров човек налази највише насладе у грубијанству, а човека без срца не може нотрести ни највећа несрећа пријатеља свога. Ниске душе налазе задовољства свога у несрећи садругова својих, они се гризу у себи, кад виде,да другима добро иде иљутесе, кад кога срећа ирати. Ниска се душа бави највише истраживањем туђих махна и увек је спремна да друге исмеје, даизобличи. За њих су слабости појединих угледних карактера иека утеха. „Кад не би мудри грешили“ рекао је Хербарт, „биле би будале ван себе. а Па инак се паметни користе будалама и у том, што се уче чувати погрешака њихових, а будале ее иикад не поправљају нримерима мудрих. Један немачки сиисатељ рекао је, да је жалоена појава то, кад се ко одаје на истраживање пега на великим мужевима или на знаменитим нериодима Лепгае јс рећи, са једним мудрим човеком, кад су га оиоменули на неку махну Марлборжа: „он је био тако велики, да сам ја заборавио, да је имао какву махну.“ Уважавање знаменитих људи, живих као и покојних изазива тежњу у човека да им следи и подражава. Темистокле се још у младићско доба одушевио од својих саплеменика за народну ствар и тежио је и сам, да се заслужним делима одужи отачаству своме. Кад је Милтија дес на пол>у Маратонском одржао над Нерзијанцима ону сјајну победу, Темистокле се стужио и кад га упиташе пријатељи за узрок, одговорио је: слава Милтијадова не да ми да снавам.“ Неколико година доцније постане Темистокле војвода Атињана и порази перзијску Флоту код Артемизе и Саламе тако, да је пожњео општу хвалу и признање свога отачаства, коју је заслужио евојом мудрошћу

137

ЖЕНСКИ СВЕТ.

138